Прегледај по Аутор "Гаврић Неда"
  • Ставка
    Настава природе и друштва у функцији развоја научне писмености у млађем школском узрасту
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Педагошки факултет Бијељина, 2024) Гаврић Неда
    Подстицање и развој научне писмености један је од задатака наставе природе и друштва. С тим у вези, циљ истраживања је испитати методичку вриједност проблемске и инквајери наставе за развој научне писмености у настави природе и друштва на садржајима о планети Земљи и васиони. Циљ је, такође, утврдити искуства и мишљења наставника о примјени проблемске и инквајери наставе у функцији научног описмењавања ученика млађег школског узраста, као и испитати заинтересованост ученика за учење и примјену поменутих садржаја у настави природе и друштва. За потребе истраживања формиране су двије експерименталне и једна контролна група (експеримент са паралелним групама), гдје је у оквиру експерименталних група једна изучавала садржаје о планети Земљи и васиони путем проблемске наставе, друга путем инквајери наставе, док је контролна група слушала часове на традиционални начин. Укупан узорак чине 224 ученика петог разреда ЈУ ОШ „Кнез Иво од Семберије“ и ЈУ ОШ „Вук Караџић“ у Бијељини и 170 учитеља запослених у основним школама на подручју Бијељине, Угљевика, Модриче и Зворника. Креирани су сљедећи инструменти истраживања: иницијали и финални тест знања, анкетни упитник за учитеље и анкетни упитник за ученике. Осим експерименталне, употријебљене су још и метода теоријске анализе и дескриптивна метода. За статистичку обраду података одабране су мјере дескриптивне статистике, мјере варијабилности, мјере облика дистрибуције, једнофакторска анализа варијансе ANOVA и t-тест за двије независне групе. Резултати су обрађени статистичким програмом IBM SPSS_20 и приказани табеларно, графички и текстуално. На финалном тесту знања, као и на поновљеном финалном тесту након два мјесеца ученици експерименталних група остварили су знатно боље резултате у односу на контролну групу, чиме су потврђене хипотезе истраживања којима се претпоставља да ће примјена проблемске и инквајери наставе у петом разреду основне школе на садржајима о планети Земљи и васиони допринијети бољим постигнућима и трајности знања из датог градива у односну на традиционалну наставу. Потврђена је и хипотеза да су искуства и мишљења наставника о проблемској и инквајери настави изузетно позитивна, с тим да је откривено да је термин „инквајери“ и даље непознат већем броју испитаника, и то више у градским, него у сеоским срединама. Анкетирањем ученика експерименталних група 5 потврдила се претпоставка о њиховој заинтересованости за садржаје природе и друштва изучаване по моделима проблемске и инквајери наставе и то у појединим тврдњама нешто више у експерименталној групи која је учила по моделу проблемске наставе. Овим истраживањем проблемска и инквајери врста наставе показале су се као изузетно квалитетне и подобне у служби научног описмењавања ученика млађег школског узраста у настави природе и друштва, те се препоручује њихово активно увођење у наставни процес. Према ријечима наставника, постоје ипак бројна ограничења за њихову честу примјену која се најбоље могу превазићи освјешћивањем и просвјетних радника и надлежних у школама о важности оваквих врста рада на часовима, као и о наставним средствима које оне изискују. У наредним истраживањима требало би испитивати ефикасност примјене поменутих модела наставе на другим садржајима у настави природе и друштва који би се реализовали у посебно специјализованим кабинетима, као и у учионицама које немају такве услове.