Прегледај по Аутор "Marija Drakul"
  • Ставка
    Antiinflamacijska i imunomodulacijska svojstva sitagliptina, inhibitora dipeptidil peptidaze-4, u modelima interakcije humanih antigen-prezentujućih ćelija i T limfocita in vitro/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Marija Drakul
    Dipeptidil peptidaza 4 (DPP4), takođe poznata i kao CD26, je transmembranski glikoprotein tipa II, molekulske mase 110 kD. DPP4/CD26 je široko eksprimiran u različitim organima (bubrezi, moždano tkivo, pluća, jetra, gastrointestinalni trakt, kostna srž), kao i na površini različitih tipova ćelija kao što su endotelne, epitelne, stromalne, matične ćelije, kao i ćelije imunskog sistema (limfociti, monociti, NK ćelije). Danas je u upotrebi, relativno nova, grupa oralnih antidijabetičnih lekova, koji predstavljaju selektivne DPP4 inhibitore (DPP4i), često jednim imenom nazvani gliptini. Usled široke ekspresije DPP4/CD26 molekula, poslednjih godina veliki broj istraživanja ukazuje na druge efekte DPP4 inhibitora, nezavisno od njihovog hipoglikemijskog delovanja. Postojeća saznanja, dobijena u kliničkim studijama, in vitro istraživanjima i in vivo eksperimentima na životinjama, sugerišu i potencijalni antiinflamacijski i imunomodulacijski efekat ove grupe lekova, međutim tačani mehanizmi koji se nalaze u osnovi ovih procesa nisu dovoljno istraženi. Ciljevi istraživanja ovog projekta su bili da se ispita citotoksičnost sitagliptina na modelima kultura humanih mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC) i dendritiskih ćelija diferentovanih iz monocita (MoDC fenotipske i funkcionalne karakteristike MoDC diferentovanih u prisustvu sitagliptina, kao i ekspresija signalnih molekula p65 nuklearnog faktora kapa B (NF-kappa-B) i p38 mitogenom aktiviranih protein (MAP) kinaza u MoDCs tretiranim sitagliptinom. U istaživanju su korištene MoDCs dobrovoljnih davalaca, korištenjem standardnog protokola (kultivacija ćelija sa granulocitno-monocitnim faktorom rasta u kombinaciji sa interleukinom-4 - GM-CSF/IL-4), tokom 4 dana. Tretman sa lipoplisasaridom (LPS) i interferonom-γ (IFN-γ), tokom 24h, je korišten za indukciju sazrevanja MoDCs. Citotoksičnost sitagliptina je procenjivana pomoću testova apoptoze, nekroze i metaboličke aktivnosti (MTT). Fenotipske i funkcionalne karakteristike MoDC ispitivane su metodom protočne citometrije, testom alogene mešane leukocitne reakcije i analizom devet različitih citokina. Western blot metoda je korištena za procenu aktivacije signalnih molekula. Ćelijske kulture su tretirane sa različitim necitotoksičnim koncentracijama sitagliptina na osnovu rezultata preliminarnih eksperimenata (najviše 500μg/mL) na početku diferencijacije (sitagliptin 0d protokol) ili nakon diferencijacije MoDC (sitagliptin 4d protokol). Sitagliptin je inhibirao diferencijaciju i sazrevanje MoDC, što je procenjeno na osnovu snižene ekspresije markera CD40, CD83, CD86, NLRP3, HLA-DR, nepromenjene ekspresije CD14 i inhibicije produkcije IL-1β, IL-12p70, IL-27, IL-23. Nasuprot tome sitagliptin je doveo do povećanja ekspresije CD26, tolerogenih markera (ILT4, IDO) i povećanje produkcije imunoregulatornih citokina (IL-10 i TGF-β). Svi rezultati su bili izraženiji kada je sitagliptin dodat na početku diferencijacije (sitagliptin 0d protokol). MoDC tretirane sitagliptinom su pokazale slabiji kapacitet alostimulacije T ćelija u MoDC/T ćelijskim ko-kulturama. Primena sitagliptina je dovela do inhibicije Th1 i Th17 odgovora, a stimulacije Th2 i T regulatornih (Treg) ćelija. Tolerogena svojstva MoDC tretiranih sitagliptinom dodatno su potvrđena povećanjem udela CD4+CD25+CD127- FoxP3+ Treg i Tr1 ćelija (CD4+IL-10+FoxP3-) u MoDC/T ćelijskim ko-kulturama. Diferencijacija IL-10+ i TGF-β+ Tregs, zavisila je od korištenog protokola sitagliptina. Western blot analiza je pokazala da sitagliptin inhibira ekspresiju p65NF-kB i p38MAPK, tokom sazrevanja MoDC. Dobijeni rezultati ukazuju da sitagliptin indukuje diferencijaciju tolerogenih DC, što doprinosi boljem razumevanju imunomodulacijskog delovanja DPP-4i i otvara mogućnosti za dalja istraživanja potencijalne primene ove grupe lekova u terapiji autoimunskih bolesti ili hroničnih inflamacijskih bolesti.