Процјена менталног здравља и истраживање фактора повезаних са менталним здрављем код опште популације током пандемије COVID-19/

Abstract

Увод: Пандемија COVID-19 је имала значајан утицај на глобалну економију и јавно здравље, дјелујући на различите аспекте свакодневног живота. Осим директних ефеката на физичко здравље, пандемија је значајно утицала и на укупни квалитет живота и ментално здравље. Циљ ове дисертације био је да процијени ментално здравље и испита комплексну повезаност социодемографских, бихејвиоралних, соматских фактора, као и квалитета живота, социјалне подршке, механизама превладавања и COVID специфичних фактора (COVID-19 инфекције и вакцинације) са депресивношћу, анксиозношћу и стресом код опште популације у другој години пандемије. Метод: Студија пресјека је укључила 1382 испитаника старијих од 20 година и спроведена је на територији источног дијела Републике Српске у другој години пандемије. За добијање података кориштени су скала депресивности, анксиозности и стреса, упитник превладавања, скала квалитета живота, скала социјалне подршке и одговарајући упитници за процјену социодемографских, COVID специфичних, бихејвиоралних фактора и коморбидитета. Модел структурних једначина је кориштен за идентификовање директних и индиректних повезаности различитих фактора са квалитетом живота, анксиозношћу и депресивношћу. Резултати: Студија је открила значајну преваленцију депресивности (20,9%), анксиозности (27,5%) и стреса (21,0%) код опште популације. Старост, радна активност, позитивно суочавање и социјална подршка су били директно повезани са квалитетом живота. Нижи квалитет живота и негативно суочавање, као и нижи ниво образовања, присуство коморбидитета и социјална подршка, су били директно повезани са анксиозношћу. Повећана анксиозност, одсуство позитивног суочавања и вакцинација су били директно повезани са депресијом. Међу варијаблама које су директно утицале на депресију, анксиозност је имала највећи, а вакцинација најмањи ефекат. Закључак: Старије особе, нижеобразовани, незапослени, испитаници са коморбидитетима, нижим квалитетом живота и већом социјалном подршком, као и невакцинисани испитаници и они који више користе негативне механизме суочавања, имају већу вјероватноћу за развој депресивности и ансиозности. У циљу смањења штетног утицаја пандемије на ментално здравље опште популације, потребно је модификовати постојеће и донијети нове стратегије за унапређење менталног здравља. Даља истраживања су неопходна за процјену дугорочних ефеката пандемије на ментално здравље као и за анализу фактора који доприносе депресивности и анксиозности у пост-COVID периоду.

Introduction: The COVID-19 pandemic has had a significant impact on the global economy and public health, affecting various aspects of daily life. In addition to its direct effects on physical health, the pandemic has also profoundly influenced overall quality of life and mental health. The aim of this dissertation was to assess mental health and explore the complex relationship between sociodemographic, behavioural, and somatic factors, as well as quality of life, social support, coping mechanisms, and COVID-specific factors (such as COVID-19 infection and vaccination), with depression, anxiety, and stress in the general population during the second year of the pandemic. Method: This cross-sectional study included 1,382 participants aged over 20 and was conducted in the eastern region of the Republic of Srpska during the second year of the pandemic. Data were collected using the depression, anxiety and stress scale, the coping inventory, the quality of life scale, the social support scale, as well as appropriate questionnaires for the assessment of sociodemographic, COVID-specific, behavioural factors and comorbidities. A structural equation modelling approach was used to identify both direct and indirect associations of various factors with quality of life, anxiety, and depression. Results: The study revealed a significant prevalence of depression (20.9%), anxiety (27.5%), and stress (21.0%) in the general population. Age, employment status, positive coping, and social support were directly associated with quality of life. Lower quality of life and negative coping, as well as lower education level, presence of comorbidities, and social support, were directly associated with anxiety. Increased anxiety, absence of positive coping, and vaccination were directly associated with depression. Among the variables that directly influenced depression, anxiety had the strongest effect, while vaccination had the weakest. Conclusion: Older individuals, those with lower levels of education, unemployed participants, individuals with comorbidities, lower quality of life, and greater social support, as well as unvaccinated participants and those who rely more on negative coping mechanisms, are more likely to develop symptoms of depression and anxiety. In order to reduce the harmful impact of the pandemic on the mental health of the general population, it is necessary to adapt existing strategies and introduce new ones aimed at improving mental health. Further research is essential to assess the long-term effects of the pandemic on mental health and to analyse the contributing factors to depression and anxiety in the post-COVID period.