Медицински факултет / Faculty of Medicine

Трајни URI за ову колекцију

https://repozitorijum.ues.rs.ba/handle/123456789/29

Потражи

Прегледај Медицински факултет / Faculty of Medicine по Аутор "Данијела Радуловић"
  • Ставка
    Процјена менталног здравља и истраживање фактора повезаних са менталним здрављем код опште популације током пандемије COVID-19/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча, 2025) Данијела Радуловић
    Увод: Пандемија COVID-19 је имала значајан утицај на глобалну економију и јавно здравље, дјелујући на различите аспекте свакодневног живота. Осим директних ефеката на физичко здравље, пандемија је значајно утицала и на укупни квалитет живота и ментално здравље. Циљ ове дисертације био је да процијени ментално здравље и испита комплексну повезаност социодемографских, бихејвиоралних, соматских фактора, као и квалитета живота, социјалне подршке, механизама превладавања и COVID специфичних фактора (COVID-19 инфекције и вакцинације) са депресивношћу, анксиозношћу и стресом код опште популације у другој години пандемије. Метод: Студија пресјека је укључила 1382 испитаника старијих од 20 година и спроведена је на територији источног дијела Републике Српске у другој години пандемије. За добијање података кориштени су скала депресивности, анксиозности и стреса, упитник превладавања, скала квалитета живота, скала социјалне подршке и одговарајући упитници за процјену социодемографских, COVID специфичних, бихејвиоралних фактора и коморбидитета. Модел структурних једначина је кориштен за идентификовање директних и индиректних повезаности различитих фактора са квалитетом живота, анксиозношћу и депресивношћу. Резултати: Студија је открила значајну преваленцију депресивности (20,9%), анксиозности (27,5%) и стреса (21,0%) код опште популације. Старост, радна активност, позитивно суочавање и социјална подршка су били директно повезани са квалитетом живота. Нижи квалитет живота и негативно суочавање, као и нижи ниво образовања, присуство коморбидитета и социјална подршка, су били директно повезани са анксиозношћу. Повећана анксиозност, одсуство позитивног суочавања и вакцинација су били директно повезани са депресијом. Међу варијаблама које су директно утицале на депресију, анксиозност је имала највећи, а вакцинација најмањи ефекат. Закључак: Старије особе, нижеобразовани, незапослени, испитаници са коморбидитетима, нижим квалитетом живота и већом социјалном подршком, као и невакцинисани испитаници и они који више користе негативне механизме суочавања, имају већу вјероватноћу за развој депресивности и ансиозности. У циљу смањења штетног утицаја пандемије на ментално здравље опште популације, потребно је модификовати постојеће и донијети нове стратегије за унапређење менталног здравља. Даља истраживања су неопходна за процјену дугорочних ефеката пандемије на ментално здравље као и за анализу фактора који доприносе депресивности и анксиозности у пост-COVID периоду.