УИС Репозиторијум :: Прегледај по Наслов

Прегледај по Наслов

Analiza indikatora i razvoj pouzdanog alata za procjenu fragilnosti kod osoba starije životne dobi u Bosni i Hercegovini/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Natalija Hadživuković

Uvod. Starenje je neizbježan proces koji postaje i javnozdravstveni problem. Fragilnost je vrlo učestala u populaciji starih osoba i sa sobom nosi rizik od loših zdravstvenih ishoda, uključujući povećanu smrtnost, institucionalizaciju, padove i hospitalizaciju. Primarni cilj studije bio je da se na osnovu korištenih upitnika, antropometrijskih i biohemijskih parametara formira jednostavan i pouzdan skrining upitnik za procjenu fragilnosti kod osoba starije životne dobi u Bosni i Hercegovini a primjenljiv u ambulanti porodične medicine. Sekundarni cilj bio je da se odrede referentne vrijednosti antropometrijskih mjerenja, funkcionalnih, nutritivnih, psiholoških, socijalnih i laboratorijskih indikatora fragilnosti. Metodologija. Studija presjeka je obuhvatila 510 osoba starijih od 65 godina starosti. Funkcionalni status ispitivan je pomoću Tinetti testa procjene hoda i ravnoteže. Fizička ograničenja su procijenjena i pomoću upitnika za dugotrajnu invalidnost Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Lawtonov-om skalom procijenjene su instrumentalne aktivnosti svakodnevnog života, a dnevne bazične pomoću Katz-ovog indeksa. Opšti upitnik za brzi skrining sarkopenije SARC-F korišten je kao potencijalni brzi skrining test na sarkopeniju, a procjena sarkopenije obuhvatila je i stisak šake, ustajanje sa stolice, Test ,,ustani i idi“, brzinu hoda, obim potkoljenice i obim nadlaktice. Antropometrijska mjerenja su obuhvatila indeks tjelesne mase, obim nadlaktice i obim srednje cirkumferencije potkoljenice. Nutritivni status procijenjen je pomoću Mini Nutritivna skala – MNA, a procjena socijalnog domena je izmjerena primjenom De Jongove skale usamljenosti i korištena je Kesler-ova skala psihološke uznemirenosti. Urađeni su sljedeći laboratorijski biomarkeri: laboratorijska analiza markera inflamacije CRP-visoko senzitivni, metabolički marker HbA1C i albumin kao serumski marker. Rezultati. Rezultati su pokazali da osobe sa sarkopenijom imaju veći broj hroničnih bolesti, broj posjeta ljekaru porodične medicine zbog ozbiljnih stanja i stanja koja nose rizik od umiranje, broj hospitalizacija i operativnih zahvata, kao i broj lijekova koje koriste. Uočeno je da ispitanici koji imaju sarkopeniju imaju i znatno veći procenat ozbiljanog poremećaja psihološkog distresa u odnosu na ispitanike koji su bili bez sarkopenije. Ispitanici muškog pola su imali veće vrijednosti tjelesne težine, visine, veći obim struka, obim nadlaktice, kao i obim srednje cirkumferencije potkoljenice u odnosu na ženski pol. Negativna korelacija pronađena je između tjelesne visine i SARC-F upitnika (p=0,044) a pozitivna između pomenutog upitnika i obima struka (p=0,003) kod žena, dok je kod muškaraca zabilježena negativna korelacija pomenutog upitnika i obima srednje cirkumferencije potkoljenice (p=0,025), što potkrepljuje činjenicu povezanosti sarkopenije i fragilnosti sa vrijednostima antropometrijskih parametara. Osobe koje su imale sarkopeniju imale su veće vrijednosti CRP-a u odnosu na osobe bez sarkopenije, što nije slučaj kada su u pitanju vrijednosti albumina i HbA1C-a. Zakjučak. Procjena fragilnosti treba uključiti detaljnu anamnezu, procjenu aktuelnog oboljenja, ispitivanje funkcionalnog, psihološkog i sociološkog statusa, određivanje antropometrijskih i laboratorijskih parametara. Granične vrijednosti obima struka se moraju prilagoditi starijoj populaciji, i vrijednosti CRP-a se mogu koristiti u sklopu analize drugih parametara za procjenu fragilnosti. Novi upitnik za procjenu fragilnosti je pouzdan i može se koristiti u ambalnti porodične medicine.
Antiinflamacijska i imunomodulacijska svojstva sitagliptina, inhibitora dipeptidil peptidaze-4, u modelima interakcije humanih antigen-prezentujućih ćelija i T limfocita in vitro/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Marija Drakul

Dipeptidil peptidaza 4 (DPP4), takođe poznata i kao CD26, je transmembranski glikoprotein tipa II, molekulske mase 110 kD. DPP4/CD26 je široko eksprimiran u različitim organima (bubrezi, moždano tkivo, pluća, jetra, gastrointestinalni trakt, kostna srž), kao i na površini različitih tipova ćelija kao što su endotelne, epitelne, stromalne, matične ćelije, kao i ćelije imunskog sistema (limfociti, monociti, NK ćelije). Danas je u upotrebi, relativno nova, grupa oralnih antidijabetičnih lekova, koji predstavljaju selektivne DPP4 inhibitore (DPP4i), često jednim imenom nazvani gliptini. Usled široke ekspresije DPP4/CD26 molekula, poslednjih godina veliki broj istraživanja ukazuje na druge efekte DPP4 inhibitora, nezavisno od njihovog hipoglikemijskog delovanja. Postojeća saznanja, dobijena u kliničkim studijama, in vitro istraživanjima i in vivo eksperimentima na životinjama, sugerišu i potencijalni antiinflamacijski i imunomodulacijski efekat ove grupe lekova, međutim tačani mehanizmi koji se nalaze u osnovi ovih procesa nisu dovoljno istraženi. Ciljevi istraživanja ovog projekta su bili da se ispita citotoksičnost sitagliptina na modelima kultura humanih mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC) i dendritiskih ćelija diferentovanih iz monocita (MoDC fenotipske i funkcionalne karakteristike MoDC diferentovanih u prisustvu sitagliptina, kao i ekspresija signalnih molekula p65 nuklearnog faktora kapa B (NF-kappa-B) i p38 mitogenom aktiviranih protein (MAP) kinaza u MoDCs tretiranim sitagliptinom. U istaživanju su korištene MoDCs dobrovoljnih davalaca, korištenjem standardnog protokola (kultivacija ćelija sa granulocitno-monocitnim faktorom rasta u kombinaciji sa interleukinom-4 - GM-CSF/IL-4), tokom 4 dana. Tretman sa lipoplisasaridom (LPS) i interferonom-γ (IFN-γ), tokom 24h, je korišten za indukciju sazrevanja MoDCs. Citotoksičnost sitagliptina je procenjivana pomoću testova apoptoze, nekroze i metaboličke aktivnosti (MTT). Fenotipske i funkcionalne karakteristike MoDC ispitivane su metodom protočne citometrije, testom alogene mešane leukocitne reakcije i analizom devet različitih citokina. Western blot metoda je korištena za procenu aktivacije signalnih molekula. Ćelijske kulture su tretirane sa različitim necitotoksičnim koncentracijama sitagliptina na osnovu rezultata preliminarnih eksperimenata (najviše 500μg/mL) na početku diferencijacije (sitagliptin 0d protokol) ili nakon diferencijacije MoDC (sitagliptin 4d protokol). Sitagliptin je inhibirao diferencijaciju i sazrevanje MoDC, što je procenjeno na osnovu snižene ekspresije markera CD40, CD83, CD86, NLRP3, HLA-DR, nepromenjene ekspresije CD14 i inhibicije produkcije IL-1β, IL-12p70, IL-27, IL-23. Nasuprot tome sitagliptin je doveo do povećanja ekspresije CD26, tolerogenih markera (ILT4, IDO) i povećanje produkcije imunoregulatornih citokina (IL-10 i TGF-β). Svi rezultati su bili izraženiji kada je sitagliptin dodat na početku diferencijacije (sitagliptin 0d protokol). MoDC tretirane sitagliptinom su pokazale slabiji kapacitet alostimulacije T ćelija u MoDC/T ćelijskim ko-kulturama. Primena sitagliptina je dovela do inhibicije Th1 i Th17 odgovora, a stimulacije Th2 i T regulatornih (Treg) ćelija. Tolerogena svojstva MoDC tretiranih sitagliptinom dodatno su potvrđena povećanjem udela CD4+CD25+CD127- FoxP3+ Treg i Tr1 ćelija (CD4+IL-10+FoxP3-) u MoDC/T ćelijskim ko-kulturama. Diferencijacija IL-10+ i TGF-β+ Tregs, zavisila je od korištenog protokola sitagliptina. Western blot analiza je pokazala da sitagliptin inhibira ekspresiju p65NF-kB i p38MAPK, tokom sazrevanja MoDC. Dobijeni rezultati ukazuju da sitagliptin indukuje diferencijaciju tolerogenih DC, što doprinosi boljem razumevanju imunomodulacijskog delovanja DPP-4i i otvara mogućnosti za dalja istraživanja potencijalne primene ove grupe lekova u terapiji autoimunskih bolesti ili hroničnih inflamacijskih bolesti.
Aнти-инфламаторна и имуномодулаторна својства дапсона на хуманим ћелијама периферне крви, in vitro/

(Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча, 2025) Сара Ракочевић

Дапсон је хемијски аналог сулфапиридина, синтетисан почетком XX века. Због свог бактериостатског дејства, првобитно је коришћен као антибиотик. Као антагониста пара-аминобензоичне киселине, дапсон инхибира синтезу дихидрофолне киселине, која је неопходна за раст бактерија. Већ деценијама се користи као терапија првог избора у лечењу лепре. Такође, примењује се у лечењу инфекција Pneumocystis jirovecii и Toxoplasma gondii код пацијената са AIDS-ом. Дапсон је такође показан као ефикасан антималарик. Недуго након његовог увођења у клиничку праксу, уочена су и његова анти-инфламаторна својства. Као анти-инфламаторни агенс, дапсон се користи у лечењу хроничних запаљенских обољења коже, познатих као неутрофилне дерматозе, које се карактеришу прекомерном инфилтрацијом неутрофилних и еозинофилних гранулоцита. Поред тога, користи се као допунска терапија за лечење других кожних и системских обољења. Међутим, и даље не постоје убедљиви докази о утицају дапсона на адаптивни имунски одговор. Доступна сазнања о анти-инфламаторним својствима дапсона су оскудна, што отежава потпуно разумевање терапијског одговора код пацијената оболелих од неутрофилних дерматоза. Разјашњење непотпуне слике о утицају дапсона на функцију неутрофилних гранулоцита, као и на ћелије адаптивног имунског одговора, представља основни научни проблем овог истраживачког пројекта. Циљеви истраживања ове докторске дисертације били су да се испита цитотоксичност дапсона на моделу хуманих неутрофилних гранулоцита и дендритских ћелија моноцитног порекла (moDC) периферне крви, као и ефекат нетоксичних доза дапсона на функционалне и фенотипске карактеристике неутрофилних гранулоцита и moDC. У истраживању су коришћени неутрофилни гранулоцити периферне крви и moDC добровољних даваоца. За добијање дендритских ћелија моноцитног порекла (moDCs) примењен је протокол базиран на факторима стимулације гранулоцитних/макрофагних колонија (GM-CSF) и интерлеукина (IL-4). Цитотоксичност дапсона на овим ћелијским моделима утврђена је методом проточне цитометрије. Продукција слободних радикала кисеоника одређена је методом хемилуминисценције луминола код неутрофилних гранулоцита стимулисаних са форбол-12-миристат-13-ацетатом (PMA), N-формилметионин леуцин фенилаланин (fMLP), калцијум јонофор (CaI) и цитокинима фактором некрозе тумора (TNF-α) алфа и интерлеукином 8 (IL-8), док је интензитет ослобађања ванћелијских неутрофилних замки (NETоза) мерен методом флуоресценције боје SytoxGreen код PMA и CaI стимулисаних неутрофилних гранулоцита. Фенотипске карактеристике су утврђене методом проточне цитометрије код неутрофилних гранулоцита стимулисаних са fMLP и цитокинима (TNF-α и IL-8), moDC и ко-културама moDC и Т лимфоцита. (енгл. specific sandwich enyzmelinked immunosorbent assay) специфични сандвич имуносорбентни тест (ELISA) метода коришћена је за мерење продукције цитокина у културама неутрофилних гранулоцита и moDCs, као и у ко-културама moDCs и Т лимфоцита. Резултати показују да је дапсон инхибирао продукцију ROS-ова и IL-8 у културама неутрофилних гранулоцита стимулисаних са PMA, fMLP, CaI и цитокинима (TNF-α и IL-8), као и NETозу у културама неутрофилних гранулоцита стимулисаних са PMA и CaI. Такође, дапсон је смањио продукцију IL-8 у културама стимулисаним са fMLP и TNF-α + fMLP. Дапсон је такође снизио експресију површинских маркера: CD11b/CD18, CD66 и CD89, истовремено стимулишући експресију маркера CD16, CD32, CD62L, CD89 и CD181 на неутрофилним гранулоцитима, што доводи до смањења њихове активације и ефекторске функције при стимулацији са fMLP-ом и цитокинима (TNF-α и IL-8). На моделу незрелих moDC, диференцираних од моноцита у присуству GM-CSF и IL-4, дапсон је умањио експресију CD209. Дапсон је такође утицао на сазревање ових ћелија индукованих LPS/IFN-γ, инхибирајући експресију хемокинских рецептора CCR2 и CCR7 и ко-стимулаторног молекула CD86, као и експресију толерогених маркера (PD-L1, IDO-1, TGF-β и IL-10). У истом контексту, дапсон је смањио продукцију про-инфламаторних цитокина (TNF-α, IL-1β, IL-6, IL-12 и IL-23), док је инхибирао продукцију анти-инфламаторног цитокина TGF-β и стимулисао продукцију IL-27. У ко-културама moDC и Т лимфоцита, moDC диференциране у присуству дапсона показале су смањен капацитет за поларизацију Th одговора у правцу Th1, Th2, Th17 и Treg ћелија, уз смањен капацитет за индукцију FoxP3+ Treg ћелија. Тиме се потврђује да дапсон има значајан утицај на функцију неутрофилних гранулоцита и дендритских ћелија моноцитног порекла, што указује на његове потенцијалне терапијске примене у лечењу запаљенских обољења и модулацији имунског одговора.
Bilansni agregati u funkciji menadžment kontrole u neprofitnim organizacijama

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Ekonomski fakultet Brčko, 2006) Petrović M Teodor
Fenotipske i funkcionalne karakteristike menzenhimalnih stromalnih matičnih ćelija izolovanih iz zdravog i inflamiranog tkiva humane gingive/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2023) Marina Radanović

Dokazano je da mezenhimalne stromalne matične ćelije (GMSC) izolovane iz gingivalnog tkiva imaju važnu ulogu u procesu parodontopatije. Međutim, kako je P. Gingivalis jedan od ključnih etioloških faktora u nastanku bolesti parodoncijuma, njegov uticaj na zdravu (H) i parodontopatijom zahvaćenu gingivu (P) nije dovoljno poznat. U cilju rješavanja ovog problema, uspostavili smo 10 H-GMSC i 12 P-GMSC linija. Nije bilo značajnih razlika u morfologiji, diferencijaciji u hondrondroblaste i adipocite, ekspresiji karakterističnih MSC markera, uključujući i pericitne markere NG2 i PDGFR između H- i P- GMSC linija. Međutim, proliferacija, veličina ćelija i osteogeni potencijal su bili veći kod P- GMSC linija, za razliku od njihove manje sposobnosti inhibicije proliferacije mononuklearnih ćelija periferne krvi. P. Gingivalis je povećao mRNA ekspresiju IL-6, IL-8, MCP-1, Gro-α, Rantes, TLR-2, HIF-1α, OPG, MMP-3, SDF-1, HGF i IP-10 u P-GMSC, dok je ekspresija samo IL-6, MCP-1 i GRO-Α bila povećana kod H-GMSC. Ekspresija MCP-1, Rantes, IP-10 i HGF je bila značajno veća u P-GMSC-u u odnosu na H-GMSC, ali je ekspresija IDO-1 bila manja. Nije bilo značajnih promjena u ekspresiji TLR-3, TLR- 4, TGF-β, LAP, IGFBP4 i TIMP-1 u oba tipa GMSC. Zaključno, naši rezultati ukazuju da P-GMSC zadržavaju svoja pro-inflamatorna svojstva u kulturi, imaju manji imunosupresivni potencijal nego H-GMSC a ekspresija gena povezanih sa regeneracijom tkiva je poremećena. Sve ove funkcije i genska ekspresija su bile značajno potencirane ili modifikovane nakon tretmana ćelijskih kultura sa P. Gingivalis-om.
Funkcionalna pokretljivost i motoričke sposobnosti u funkciji usvajanja osnovnih tehnika specijalnog fizičkog obrazovanja/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, 2023) Lazar Vulin

U ovom radu istraživana je funkcionalna pokretljivost i motoričke sposobnosti studenata Fakulteta bezbjednosnih nauka, Univerziteta u Banjoj Luci, koji su pohađali nastavu iz predmeta Specijalno fizičko obrazovanje 1, i njihov uticaj na usvajanje osnovnih elemenata karatea, džudoa i cjelokupnog programa SFO-a. Uzorak ispitanika činilo je 30 ispitanika muškog pola i 26 ispitanika ženskog pola. Međutim, ispitanici su podijeljeni na osnovu ocjenjenog dostignutog nivoa znanja iz navedenih programa, na slabije i bolje ocijenjene ispitanike, a ne na osnovu pola. U grupu slabije ocijenjenih ispitanika svrstani su ispitanici koji su u okviru programa ocijenjeni ocjenama 5, 6 i 7, a u grupu bolje ocijenjenih ispitanika svrstani su ispitanici koji su ocjenjeni ocjenama 8, 9 i 10. Baterija od 14 testova sastojala se od 7 testova kojima su procjenjivane funkcionalne sposobnosti ispitanika i 7 testova kojima su procjenjivane motoričke sposobnosti ispitanika. Ocjena dostignutog nivoa znanja iz programa karatea, džudoa i cjelokupnog SFO-a vršena je na osnovu plana i programa navedenog nastavnog predmeta. Uzorak varijabli činile su nezavisno i zavisno promjenljive varijable. U grupu nezavisno promjenljivih varijabli svrstane su varijable funkcionalne pokretljivosti i varijable motoričkih sposobnosti, a u grupu zavisno promjenljivih varijabli svrstane su konačne ocjene iz programa karatea, džudoa i cjelokupnog SFO-a. Istraživanjem dobijeni podaci obrađeni su deskriptivnim i komparativnim statističkim procedurama korišćenjem programa za statističku obradu podataka SPSS 20. Polazeći od predmeta i cilja istraživanja, moglo se pretpostaviti da će rezultati istraživanja ukazati na značaj i uticaj funkcionalne pokretljivosti i testiranih motoričkih sposobnosti na usvajanje odeđenih programskih sadržaja u okviru predmeta Specijalno fizičko obrazovanje 1. Nakon dobijenih i statistički obrađenih rezultata testiranja i ocjenjivanja došlo se do zaključaka da hipoteze H1, H1.1, H1.2, H2, H2.1 i H2.2 nije moguće u potpunosti prihvatiti, dok je hipotezu H moguće u potpunosti odbaciti. Rezultati istraživanja ukazuju na to da u procesu selekcije studenata dostignuti nivo nekih motoričkih sposobnosti mora biti eliminatornog karaktera, kao i na neophodnost uvođenja posebnog obaveznog nastavnog predmeta koji bi se isključivo bavio unapređenjem svih neophodnih motoričkih sposobnosti i vještina.
Hirurško liječenje periapeksnih lezija: antibakterijski efekat ozona i uticaj ekspresije gena na ishod liječenja/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2023) Saša Dabić

Uvod. Hirurška terapija apeksnih parodontitisa je indikovana u slučajevima neuspjeha endodontske terapije. Dezinfekcija površine korijena nakon uklanjanja periapeksne lezije i resekcije može imati pozitivan uticaj na ishod hirurške terapije periapeksnih lezija. Ozon se kao antiseptik primjenjuje u terapiji različitih oralnih oboljenja, ali p odaci o njegovom terapijskom efektu kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija u literaturi nedostaju. U strukturnoj remodelaciji periapeksnih tkiva nakon hirurške intervencije , važnu kontrolu imaju i geni . U ograničenom broju istraživanja do sada je ispitivana i dokazana ekspresija gena u periap eksnim lezijama kao i njihov uticaj na procese izliječenja. Cilj. Cilj ove teze je bio da ispita efekat ozona na totalan broj bakterija i Streptococcus spp. na površini korijena kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija i na ishod liječenja, kao i da se ispita povezanost ekspresije VEGF A, PDGF A, TNF, TGFb1, COL1A1, VTN, ITGA5, ANGPT1, CTGF i CXCL9 gena u p eriapeksnim lezijama sa ishodom hirurške terapije . Materijal i metode . U istraživanje su uključeni ispitanici kod kojih je indikovana hiruršk a terapij a periapeksnih lezija (resekcija vrha Mikrobiološki uzorci su uzeti od ispitanika tretiranih ozonom i to iz periapeksne lezije (S1), nakon uklanjanja lezije (S2) i nakon primjene gasnog ozona (S3) (n=24). Kontrolnu grupu za poređenje ishoda hirurške terapije činili su ispitanici kod kojih je s provedena hirurška terapija bez primjene ozona (n=23). Uzorci periapeksnih lezija i kontrolnih periodontalnih ligamenata zdravih impaktiranih zuba (n=20) su korišćeni za određivanje ekspresije gena. Za određivanje ukupnog broja bakterija bakterija Strepto coccus spp. i ekspresije gena u uzorcima korištena je „real time“ lančana reakcija polimeraze (qPCR). Procjena ishoda liječenja vršena je na osnovu kliničkih i radioloških pokazatelja . Rezultati. Uklanjanje periapeksne lezije p=0,014 )), kao i jednokratna primjena gasnog ozona p<0,001 dovela je do značajno g smanj enja totaln og broj a bakterija , ali ne i Streptococcus spp. kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija. Uspjeh liječenja je bio veći kod ispitanika t retiran ih ozonom u poređenju sa kontrolnom grupom, ali razlika nije dostigla statističku značajnost . Različita ekspresija ispitivanih gena je nađena i u periapeksnim lezijama i kontrolnim uzorcima zdravog periodontalnog ligamenta , a komparativna analiza je pokazala značajnu razliku samo u ekspresiji COL1A1 gena p=0,025 ). A naliza podataka je pokazala tendenciju ka značajnoj povezanosti ekspresije COL1A1 i CTGF sa ishodom hirurškog liječenja . Zaključci. Jednokratna primjena ozona značajno smanjuje totalan broj bakterija kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija i pozitivno utiče na ishod liječenja. Ekspresija COL1A1 gen a, zajedno sa ekspresijom CTGF gen a može imati važnu ulogu u procesima zarastanja periapeksnih lezija.
Nova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbomlaznih motora sa smanjenom mernom nesigurnošću

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo, 2006) Srđan Damjanović

Predmet naučne rasprave u doktorskoj disertaciji je realizacija nove savremene stanice za ispitivanje turbo-mlaznih motora, koja predstavlja kompleksnu tehnološku celinu, u koju je ugrađen merno akvizicioni sistem. Merno akvizicioni sistem realizovan je sa novim algoritmom za akviziciju i obradu mernih signala, kao i proračun korigovanih parametara turbo-mlaznih motora, uz pridruživanje odgovarajuće merne nesigurnosti. U uvodnim delovima rada opisane su stacionarne ispitne stanice u kojima se nakon remonta turbo-mlaznog motora vrši ispitivanje u raznim radnim režimima. Tom prilikom se meri veliki broj parametara motora. Većina procesa koji se tom prilikom snimaju su kratkotrajni, pa se jedino rešenje za zapisivanje (registrovanje) fizičkih procesa mora zasnivati na brzom računarski vođenom akvizicionom sistemu. Centralni deo rada posvećen je praktičnoj realizaciji merno akvizicionog sistema, koji se koristi prilikom ispitivanja karakteristika turbo-mlaznih motora koji se ugrađuju u borbene avione Galeb i Orao, i koji predstavlja izuzetno kompleksan tehnički problem. Prikazano je kako se ovim akvizicionim sistemom mora ostvariti istovremeno merenje više desetina signala koji se međusobno razlikuju po prirodi, naponskom nivou i dinamici. Od akvizicionog sistema se zahtevaju visoke performanse što uključuje brojne vidove obrade mernih signala uz ostvarenje male kombinovane merne nesigurnosti. Stručni doprinos predstavlja prezentovanje, odmah nakon obavljenog testa, rezultata ispitivanja svedenih na standardne atmosferske uslove, na osnovu čega se donose zaključci o valjanosti izvršenog remonta, odnosno ispravnosti turbo-mlaznih motora. Posebno poglavlje disertacije posvećeno je određivanju i izražavanju merne nesigurnosti u skladu sa propisima datim od međunarodnih organizacija iz oblasti zakonske metrologije. Predstavljeni su izvori i tipovi merne nesigurnosti. Izvršena je analiza kako funkcija raspodele rezultata merenja utiče na izražavanje merne nesigurnosti. Sa praktičnog stanovišta od posebnog interesa je poglavlje disertacije u kome se prikazuju konkretni primeri proračuna mernih nesigurnosti. Na kraju disertacije opisan je postupak proračuna merne nesigurnosti za sve signale koji se mere akvizicionim sistemima u stabilnim radnim režimima, što predstavlja korak dalje jer se do sada za obradu i izražavanje rezultata primenjivala klasična matematička disciplina, tzv. teorija grešaka. Prikazana je komparativna analiza mernih nesigurnosti za 18 signala koji su snimani u stabilnom radnom režimu maksimal M1 motora MM – 17, sa starim i novim algoritmom za akviziciju i obradu mernih signala. Pokazan je naučni doprinos novog algoritma, koji u poređenju sa starim, ima manju mernu nesigurnost. Praktična vrednost rezultata disertacije potvrđena je eksperimentalno, ispitivanjem više različitih turbo-mlaznih motora na ispitnim stanicama. Glavni naučni doprinos realizacije i primene akvizicionog sistema na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a je unapređenje procesa ispitivanja i smanjenje vremena ispitivanja. Time se ostvaruju uštede u utrošku goriva, ulja i električne energije. Primena akvizicionih sistema u ispitivanju turbo-mlaznih motora je veoma značajan rezultat, jer tržište danas konstantno zahteva umanjenje cene ispitivanja, ali ujedno i poboljšanje kvaliteta ispitivanja.
Ozon u restaurativnoj stomatološkoj terapiji: antibakterijski efekat i uticaj na VEGF u zubnoj pulpi/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2015) Jelena Krunić

Uvod. Ozon ima široku primjenu u medicini, a posljednjih godina se primjenjuje u stomatologiji zbog izraženog antimikrobnog djelovanja bez pojave antimikrobne rezistencije. Manji broj kliničkih studija ukazuje na mogućnost primjene ozona u terapiji karijesnih lezija i za dezinfekciju kaviteta. Za odontoantiseptike je od značaja njihov farmakodinamski efekat kao i njihov bezbjednosni profil. Najveći broj do sada objavljenih radova o antibakterijskoj efikasnosti ozona na kariogene bakterije odnosi se na rezultate in vitro studija, a mali broj radova na ispitivanje biokompatibilnosti ozona na zubnu pulpu in vivo. Cilj. Cilj ove teze je bio da se ispita antibakterijski efekat primjene ozona na ukupan broj bakterija, Lactobacillus spp. i pojedine vrste Lactobacillus spp. poslije nepotpunog uklanjanja karijesa, kao i da se odredi koncentracija vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) i superoksid dismutaze (SOD) u zubnoj pulpi zdravih zuba poslije primjene ozona. Materijal i metode. Studija I je uključila ukupno 48 zdravih osoba oba pola, starosti od 19-48 godina, kod kojih je dijagnostikovana najmanje jedna duboka karijesna lezija (>1/2 debljine dentina) na okluzalnoj ili okluzalnoj i aproksimalnoj površini bočnog zuba. Ispitanici su u zavisnosti od primjenjenog antiseptika za dezinfekciju kaviteta podijeljeni u dvije grupe: eksperimentalna, u kojoj je korišćen ozon u obliku gasa, i komparativna grupa, gdje je primjenjen 2% hlorheksidin. Uzorci dentina su uzeti iz karijesnih kaviteta poslije nepotpunog uklanjanja karijesa i poslije primjene antiseptika i analizirani su kultivisanjem, lančanom reakcijom polimeraze (PCR) i „real-time“ PCR (qPCR). Studijom II su obuhvaćene 38 zdrave osobe oba pola, starosti 18-40, kod kojih je indikovana ekstrakcija intaktnih i klinički zdravih donjih molara. Poslije preparacije kaviteta na okluzalnoj površini zuba u eksperimentalnoj grupi je primjenjen ozon u obliku gasa, dok u kontrolnoj grupi kaviteti nisu tretirani (fiziološki rastvor). U zubnim pulpama određen je nivo VEGF imunoesejskom tehnikom (ELISA) i nivo SOD spektrofotometrijskom metodom. Rezultati. Studija I. Jednokratna primjena ozona i hlorheksidina u preparisani kavitet je dovela do značajnog smanjenja ukupnog broja aerobnih i anaerobnih bakterija, Streptococcus spp., Lactobacillus spp., ali ne i pojednih vrsta Lactobacillus spp., nezavisno od metode identifikacije bakterija. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina ispitivana metodom kultivisanja je pokazala da je ozon izazvao značajno smanjenje broja Lactobacillus spp. (p=0,041), a hlorheksidin značajno smanjenje broja Streptococcus spp. (p=0,041). Primjenom PCR i qPCR metode nije zabilježena razlika u efikasnosti ozona i hlorheksidina na kariogene bakterije. Studija II. Koncentracija VEGF u grupi tretiranoj ozonom je bila značajno veća (p<0,0001), a nivo SOD značajno manji (p=0,002) u odnosu na vrijednosti dobijene za pulpe kontrolnih zuba. Zaključci. Komparativna analiza rezultata o antibakterijskoj efikasnosti jednokratno primjenjenog ozona i 2% hlorheksidina u ispreparisani kavitet zuba pokazuje da su oba antiseptika podjednako efikasna. Poslije jednokratne primjene ozona kao antiseptika u kavitet zuba povećava se nivo VEGF, koji ne predstavlja patološko povećanje, i aktivira se antioksidativni sistem u tkivu pulpe, što ukazuje na njegovu biokompatibilnost sa zubnom pulpom.
Polimorfizam APOE gena kao prediktor postoperativnog kognitivnog poremećaja/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2025) Dalibor Bošković

Uvod: Postoperativni kognitivni poremećaj (POKP) se vrlo često javlja kod operisanih pacijenata. Ova, sve prisutnija komplikacija ugrožava oporavak operisanih pacijenata, narušava kvalitet života pacijenata i njihovih porodica, produžava boravak u bolnici i povećava cijenu liječenja. Pretpostavili smo da je prisustvo alela ε4 u APOE genotipu zajedno sa drugim sociodemografskim i kliničkim faktorima potencijalni prediktori za nastanak POKP sedam dana i tri mjeseca poslije operacije karcinoma debelog crijeva u opštoj anesteziji. Cilj: Ciljevi istraživanja su bili da se: odrediti zastupljenost homozigotnih i heterozigotnih APOE genotipova (ε2/ε2, ε2/ε3, ε2/ε4, ε3/ε3, ε3/ε4 i ε4/ε4) kod pacijenata sa karcinomom debelog crijeva operisanih u opštoj anesteziji; uporediti prediktivni značaj svake od alelnih varijanti (ε2, ε3 i ε4) za nastanak POKP kod gore navedenih ispitanika; utvrditi prisustvo i stepen poremećaja kognitivnih funkcija pomoću Mini-Mental State Examination (MMSE) kod pacijenata sa karcinomom debelog crijeva prije i poslije operacije te ih uporediti sa učestalošću svake od alelnih varijanti APOE gena; utvrditi povezanost između vremena trajanja operacije karcinoma debelog crijeva sa razvojem POKP i zastupljenošću alelnih varijanti APOE gena; analizirati sve značajne socidemografske faktore rizika za razvoj POKP kod navedenih pacijenata. Metode: U našem istraživanju učestvovalo je ukupno 113 pacijenata starijih od 18 godina koji su operisani u opštoj anesteziji od karcinoma debelog crijeva u periodu od 2021. do 2023. godine. Preoperativna priprema, anestezija i postoperativni tretman bili su ujednačeni i standardizovani za sve pacijente. Kognitivni status je izmjeren na osnovu MMSE, dan prije operacije, sedmi dan i tri mjeseca poslije operacije. Rezultati: Rezultati su pokazali da je na osnovu psihometrijskog testa (MMSE), 105 pacijenata (92,9%) imalo POKP sedam dana poslije operacije, a tri mjeseca poslije operacije POKP je identifikovan kod 45 pacijenata (39,8%). Došlo je do statistički značajnog poremećaja kognitivnih funkcija kod pacijenata sa APOE ε4 alelom (p=0,007) sedam dana poslije operacije. Stariji pacijenti (≥65 godina) češće su imali POKP tri mjeseca poslije operacije u poređenju sa mlađim pacijentima (80,0% u odnosu na 52,9%, p=0,003). Zaključak: Ovi rezultati jasno ukazuju da je prisustvo APOE ε4 alela potencijalni prediktor rizika za nastanak POKP sedam dana poslije operacije, a starost je značajan sociodemografski faktor rizika za pojavu POKP tri mjeseca poslije operacije karcinoma debelog crijeva koja je urađena u opštoj anesteziji.
Povezanost nivoa citokina u nosnom sekretu sa težinom kliničke slike, komorbiditetima i kvalitetom života kod adolescenata s alergijskim rinitisom/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Ljiljana Krsmanović

Uvod: Rinitisi se klasifikuju u dve grupe sa propratnom alergijom (alergijski rinitis, AR) i bez alergije koji i dalje ispoljavaju nazalne simptome (nealergijski rinitis, NAR) bez specifične preosetljivosti posredovane imunoglobulinom E (IgE). Česte epizode nazalnih simptoma kod AR imaju značajan negativan uticaj na kvalitet života povezan sa zdravljem (eng. Health Related Quality of Life, HRQoL) kod adolescenata. Svrha ove studije bila je testiranje hipoteza da inflamatorni citokini produkovani u nosnom sekretu mogu biti povezani sa HRQoL, komorbiditetima i težinom kliničkih manifestacija kod adolescenata s AR. Metode: U studiji preseka ispitivano je 113 adolescenata podeljenih na grupe s AR, NAR i kontrolnu grupu. Kvalitet života ispitivan je Evropskim upitnikom 5 dimenzija 3 nivoa za određivanje kvaliteta života (eng. European Quality of Life 5 Dimensions 3 Level Version, EQ-5D-3L), opštim 16D upitnikom, upitnikom za procenu kvaliteta života kod adolescenata a rinokonjuktivitisom (eng. Adolescent Rhinoconjunctivitis Quality of Life Questionnaire, AdolRQLQ), mini upitnikom za kvalitet života kod astme (eng. Mini Asthma Quality of Life Questionnaire, MiniAQLQ) upitnikom pod nazivom skor ukupno četiri simptoma (eng. Total 4 Symptom Score, T4SS) za procenu kliničkih manifestacija. Iz sekreta uzorkovanih nazalnim brisevima određivano je prisustvo eozinofila i protočnom citometrijom koncentracije 13 citokina. Rezultati: AR grupa adolescenata je imala značajno niže vrednosti EQ-5D-3L ukupnog indeks skora (0,661±0,267 u odnosu na 0,943±0,088; p < 0,001) i veće ukupne vrednosti AdolRQLQ skora (2,76±1,01 naspram 1,02±0,10; p < 0,001) u poređenju sa kontrolnom grupom. AR grupa je imala veće koncentracije IL-1β (p = 0,002), IL-6 (p = 0,031), IL-8 (p < 0,001), IL17-A (p=0,013) i IL-18 (p=0,014) u poređenju sa kontrolnom grupom, a IL-1β, IL-6, IL17-A i IL-18 su bili značajno (p < 0,050) povećani sa progresijom bolesti. Citokini IL-1β, IL-6, kao i težak oblik bolesti su identifikovani kao značajni prediktori nižeg HRQoL kod adolescenata s AR. Zaključci: Adolescenti sa AR imali su značajno lošiji HRQoL u odnosu na NAR i kontrolnu grupu ispitanika. Ova studija je identifikovala IL-1β, IL-6 i težinu bolesti kao prediktore nižeg HRQoL kod adolescenata s AR.
Povezanost nivoa citokina u serumu i dijetalnog inflamatornog indeksa kod oboljelih od kolorektalnog karcinoma i njihov značaj u kolorektalnom karcinomu/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Lana Sarajlić

Prema podacima iz internacionalne baze za posmatranje karcinoma u 2018. godini ukupno u svijetu diagnostikovano je 18 miliona novih slučajeva svih karcinoma i zabilježeno je 9,6 miliona smrtnih ishoda. Od svih karcinoma dijagnostikovanih kod oba pola, KRK bio je treći najčešći karcinom (nakon karcinoma dojke i pluća) i drugi vodeći uzrok smrtnog ishoda od karcinoma (nakon karcinoma pluća). Dalje, ako se posmatra prema polu, kod muškaraca, KRK je nakon karcinoma pluća i prostate treći najčešće dijagnostikovani karcinom od svih karcinoma kod muškaraca). Kod ţena, KRK je nakon karcinoma dojke drugi najčeše dijagnostikovani karcinom od svih karcinoma kod ţena. Ciljevi istraživanja su bili da se utvrdi koncentracija pro-inflamatornih citokina i anti-inflamatornih citokina u serumu oboljelih od KRK i uporedi sa koncentracijom kod zdravih ispitanika i unutar grupe oboljelih u zavisnosti od lokalizacije, histološkog gradusa tumora i stadijuma bolesti te da se utvrde vrijednosti DII skora kod oboljelih od KRK i uporede sa vrijednostima kod zdravih ispitanika i unutar grupe oboljelih u zavisnosti od lokalizacije, histološkog gradusa tumora i stadijuma bolesti. Cilj je bio i utvrditi povezanost koncentracije pro-inflamatornih citokina i anti-inflamatornih citokina sa vrijednošću DII skora kod oboljelih od KRK. Istraţivanje je sprovedeno po dizajnu eksplorativne prospektivne studije slučajeva i kontrola u Univerzitetskoj bolnici Foča tokom 2018. i 2019. godine. Grupu slučajeva činilo je 110 pacijenata kod kojih se tokom sprovođenja studije postavila patohistološka dijagnoza kolorektalnog karcinoma. Grupu kontrola činilo je 110 pacijenata bez dijagnoze KRK, a koji su u isto vrijeme liječeni u Univerzitetskoj bolnici Foča. Rezultati su pokazali da su pacijenti sa KRK imali ĉešću pojavu KRK u porodici, rjeđu fizičku aktivnost, češće bili pušači, češće konzumirali mesne prerađevine i imali više vrijednosti CRP, AST i tumorskih makera CEA i CA 19-9 u serumu u odnosu na kontrolne ispitanike, značajno više serumske koncentracije pro-inflamatornih citokina IL-6 i IL-17A, i značajno niže koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10 u odnosu na pacijente sa lijevo lokalizovanim tumorom. Pacijenti sa većim TNM stadijumom imali su značajno više koncentracije pro-inflamatornih citokina IL-6 i IL-17A, a značajno niže koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10. Pacijenti sa slabo diferentovanim tumorom stadijumom imali su značajno više koncentracije pro-inflamatrnog citokina IL-6, a značajno niže koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10 u odnosu na pacijente sa umjereno i dobro diferentovanim tumorom. Pacijenti sa KRK imali su značajno više prosječne vrijednosti ukupnog DII skora u odnosu na kontrolne ispitanike, tj. njihova ishrana bila je više pro-inflamatorna. Ukupni DII skor bio je značajno veći tj. više proinflamatoran kod pacijenata sa KRK desnog kolona, kod pacijenata sa IV u odnosu na I/II, i u odnosu na III stadijum bolesti. Pacijenti sa slabo diferentovanim tumorom imali su više vrijednosti DII skora u odnosu na pacijente sa dobro diferentovanim tumorom. Pacijenti koji su imali više vrijednosti DII skora, koje ukazuju na pro-inflamatornu ishranu, imali su istovremeno i značajno više koncentracije serumskog pro-inflamatornog citokina IL-6. Pacijenti koji su imali niže vrijednosti DII skora, koje ukazuju na anti-inflamatornu ishranu imali su istovremeno i značajno više koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10.
Povezanost polimorfizama gena za adiponektin i rezistin sa rizikom za poremećaj nutritivnog statusa pacijenata sa dijabetesom tipa 2/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2025) Maja Vuković

Uvod: Pothranjenosti je čest komorbiditet (do 25%) kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 (T2D), koji značajno narušava njihovo zdravlje. Glavni cilj naše studije bio je da procijeni povezanost polimorfizama pojedinačnih nukleotida (eng. Single nucleotide polymorphism, SNP) gena adiponektina (ADIPOQ) +276 (G/T) i rezistina (RETN) -420 (C/G) sa rizikom od razvoja T2D i rizikom od poremećaja nutritivnog statusa kod pacijenata sa T2D. Metode: Istraživanje je sprovedeno među 106 pacijenata sa T2D i 106 zdravih kontrolnih ispitanika, kao studija slučаjeva-kontrola na teritoriji Republike Srpske, Bosna i Hercegovina u periodu od 1. septembra do 31. decembra 2022. godine. Dijagnoza T2D postavljena je od strane endokrinologa (WHO, 2005.) i prema kriterijumima američkog dijabetološkog udruženja (engl. American Diabetes Association, ADA), gdje je vrijednost glukoze u krvi natašte (eng. Fasting blood glucose, FBG) u trenutku dijagnoze bila viša od 7,0 mmol/L (127 mg/dL) i HbA1c bio veći od 6,5% (48 mmol/L). Dijagnoza je kasnije potvrđena oralnim testom tolerancije na glukozu (OGTT). Za procjenu nutritivnog statusa korišćen je mini nutritivni test (engl. Mini Nutritional Assessment, MNA). Analiza DNK je izvedena pomoću lančane reakcije polimeraze (engl. Polymerase Chain Reaction, PCR) sa restrikcionom analizom proizvoda. Rezultati: U istraživanje je bilo uključeno 212 ispitanika, od kojih su 124 (58,5%) bili muškarci. Prosječna starost ispitanika iznosila je 68,48 ± 4,67 godina. Skoro 20% (n=42) ispitanika bilo je pothranjeno, pri čemu su pacijenti sa T2D značajno češće bili pothranjni u poređenju sa kontrolama (33% naspram 6,6%; p < 0,001). Genotip ADIPOQ +276 GT, kao i kombinovani genotipovi (GT + TT), identifikovani su kao značajni prediktori za T2D (p = 0,007 naspram p = 0,005) i poremećaj pothranjenosti (p = 0,001 naspram p = 0,023) u populaciji sa T2D. S druge strane, prisustvo individualnog RETN -420 CG i kombinovanih CG + TT genotipova imalo je zaštitni efekat protiv pojave T2D (p = 0,023 naspram p = 0,036). Zaključak: RETN genotipovi nisu bili povezani sa poremećajem pothranjenosti. Polimorfizmi gena ADIPOQ +276 predstavljaju značajan prediktor za razvoj T2D i poremećaja pothranjenosti u populaciji sa T2D, dok je polimorfizam gena RETN -420 identifikovan kao značajan faktor povezan sa smanjenim rizikom od T2D, ali nije bio povezan sa pothranjenošću.
Povezanost promjenljivih faktora rizika i polimorfizama TP53, APC i KRAS gena sa nastankom kolorektalnog karcinoma/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Igor Gavrić

Doktorska disertacija se bavi odnosom između promjenljivih faktora rizika i polimorfizama TP53, APC i KRAS gena, sa razvojem kolorektalnog karcinoma i predstavlja važno istraživanje u oblasti kolorektalnog karcinoma (CRC). Ispitana je povezanost faktora rizika za pojavu CRC-a koji se mogu spriječiti i na koje se može utjecati, polimorfizmi TP53, APC i KRAS gena. Varijabilni faktori rizika, koji se mogu spriječiti, su: neumjerena dijeta, gojaznost, dijabetes, fizička neaktivnost, alkohol i pušenje. Studije su pokazale da se mutacije u genima TP53, APC i KRAS često javljaju kod pacijenata sa CRC i dovode do maligne transformacije ćelija. DNK polimorfizmi su varijacije nasljedne osnove (nukleotidna raznolikost) a definiše se kao odnos broja različitih baza i ukupnog broja baznih parova genoma koji se upoređuje. Iako je poznato da se polimorfizmi onkogena i tumor supresorskih gena ( TP53, APC i KRAS geni) često javljaju kod pacijenata sa CRC, nije poznato koliko faktora rizika predstavlja svaki od njih pojedinačno, a koliko njihove kombinacije u pojavi CRC, kao i korelacija polimorfizama ovih gena sa drugim faktorima povezanim sa pojavom CRC. Rezultati ove doktorske disertacije rješavaju molekularne mehanizme kojima polimorfizam gena utiče na težinu, odnosno stadij kolorektalnog karcinoma. Također, identificirani varijabilni i nepromjenljivi (genetički) faktori rizika pomažu nam kao prognostički faktor kod pacijenata sa ovom bolešću i dijagnostički faktor u ranom otkrivanju kolorektalnog karcinoma. Identificiranjem genetičkih faktora povezanih sa pojavom CRC-a i njihovim kombiniranjem sa promjenljivim faktorima, dobijeni su podaci o tome koji su pacijenti najviše izloženi riziku za CRC. Na osnovu identificiranih značajnih faktora povezanih sa pojavom CRC-a, uspostavljeni su obrasci koji bi mogli pomoći u izolaciji ljudi sa povećanim rizikom od CRC-a, što bi moglo omogućiti implementaciju adekvatnih preventivnih mjera na rizičnu populaciju. Istraživanje je sprovedeno prema vrsti istraživačke prospektivne studije slučaja i kontrola u Univerzitetskoj bolnici Foča, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina i na Institutu za onkologiju Vojvodine Sremska Kamenica, Srbija tokom 2019. i 2020. godine. Ispitanici su podijeljeni u grupu od 100 slučajeva (CRC pacijenata) i grupu od 100 zdravih kontrolnih pacijenata. Istraživanje je koristilo socio-demografski upitnik, kao i posebno dizajniran upitnik koji je ispitivao prehrambene navike i način života ispitanika, s posebnim naglaskom na vrste hrane, količine i učestalost njihove konzumacije u posljednjih 10 godina. Rutinske laboratorijske analize (kompletna krvna slika) i opći biohemijski nalazi su obavljeni kod svih ispitanika, kao i tumorski biomarkeri CEA i CA 19-9 koji su obavljeni u obje grupe ispitanika. Također, analizirane su endoskopske (lokalizacija tumora) i histopatološke karakteristike tumora (histološki tip tumora, veličina tumora, TNM stadij bolesti, dubina tumorske invazije, histološki stepen, prisustvo metastatskih promjena, broj metastaza i njihova lokalizacija, prisustvo polipa, njihova lokalizacija, veličina, histologija i broj polipa). Dok su uobičajeni aleli jednonukleotidnog polimorfizma (SNP) za gen TP53 varijanta Arg72Pro (rs1042522), APC gen rs459552 i KRAS gen rs8720 varijanta su pojačani tehnikom lančane reakcije polimeraze (PCR). Rezultati studije su pokazali da su pacijenti sa CRC imali značajno veću vjerovatnoću da budu nosioci TP53 (Arg72Pro) Pro/Pro genotipa u odnosu na kontrolne subjekte, a nosioci TP53 Pro/Pro genotipa su imali 2,8 puta veću vjerovatnoću da razviju CRC u odnosu na referentni genotip, dok polimorfizam APC i KRAS gena nije pokazao da su značajni faktori rizika za razvoj CRC. Pacijenti sa CRC su imali značajno veću vjerovatnoću da budu nosioci TP53 Pro / Pro + APC A/T + KRAS C/T kombinacije genotipova u poređenju sa kontrolnim subjektima i imali su 2,6 puta veću vjerovatnoću da razviju CRC u odnosu na referentnu kombinaciju genotipa. Također se dokazalo da je kombinirani genotip TP53 Pro/Pro + APC A/T + KRAS C/T bio značajno više prisutan kod pacijenata sa metastatskim promjenama u odnosu na pacijente bez metastatskih promjena. Pacijenti sa CRC-om su češće imali CRC u porodici, bili su pod stresom, imali su viši nivo stresa, rjeđa fizička aktivnost, pušači su bili češći, češće su konzumirali crveno meso, mesne proizvode, škrobnu hranu i začinjenu hranu, a konzumirali su ribu i zeleno povrće znatno rjeđe u usporedbi s ispitanicima iz kontrolne grupe. Češća konzumacija crvenog mesa i mesnih prerađevina, kao i rijetka konzumacija zelenog povrća, identificirani su kao značajni faktori rizika povezani sa pojavom CRC. U 40% pacijenata sa CRC-om, tumor je lokaliziran u rektumu, u 32% u lijevom debelom crijevu, a 28% u desnom debelom crijevu. U 74% slučajeva, histološki tip tumora bio je adenokarcinom. Bilo je 30% pacijenata u TNM stadiju I i II, 48% u stadiju III i 22% u stadiju IV. Tumor je bio slabo diferenciran u 20%, 48% umjereno i dobro diferenciran u 32% pacijenata. Metastatske promjene u udaljenim organima imalo je 60% pacijenata, dok je prisustvo polipa identificirano u 40%, od kojih je 55% bilo veće od 1 cm. Pacijenti sa CRC imali su značajno veće prosječne vrijednosti neutrofila, CRP, AST, LDH i CK, glukoze u krvi, CEA i CA 19-9 u odnosu na kontrolnu grupu. Pacijenti sa CRC koji su bili nosioci TP53 Pro/Pro genotipa imali su 2,8 puta veće šanse da razviju CRC, dok se polimorfizam APC i KRAS gena nije pokazao kao značajan faktor rizika za razvoj CRC kao pojedinačnih značajnih faktora rizika. Pacijenti sa CRC nosioci kombinacije TP53 Pro/Pro + APC A/T + KRAS C/T genotipovi su imali 2,6 puta veću vjerovatnoću da razviju CRC od referentne kombinacije genotipova. Heterozigotni Pro/Arg genotip gena TP53 bio je značajno češći kod pacijenata bez stresa u odnosu na pacijente koji su bili pod stresom. Homozigotni A/A genotip APC gena bio je češći kod starijih osoba u odnosu na mlađe pacijente, dok nije uočena povezanost kombiniranih genotipova sa nepromjenjivim i promjenjivim faktorima rizika za razvoj CRC. Heterozigotni C/T genotip gena KRAS bio je značajno češći kod pacijenata sa hroničnim bolestima i kod pacijenata sa adenokarcinomom u poređenju sa pacijentima sa mucinoznim adenokarcinomom. Nije uočena značajna razlika u učestalosti različitih pojedinačnih i kombiniranih genotipova TP53, APC i KRAS gena prema Dukes klasifikaciji, lokalizaciji tumora, veličini tumora, TNM stadiju bolesti i histološkom stupnju tumora. Heterozigotni Pro/Arg genotip TP53 gena bio je značajno češći kod pacijenata sa metastazama u odnosu na pacijente bez metastaza. Također, heterozigotni genotip KRAS C/T bio je značajno češći kod pacijenata sa metastazama u odnosu na pacijente bez metastaza. Kombinirani genotip TP53 Pro/Pro + APC A/T + KRAS C/T je bio značajno češći kod pacijenata sa metastatskim promjenama u odnosu na pacijente bez metastatskih promjena.
Prediktivni i prognostički značaj polimorfizma u genu PD-L1 i ekspresije PD-L1 u ćelijama karcinoma dojke u postizanju kompletnog patološkog odgovora nakon neoadjuvantne terapije kod različitih molekularnih podtipova karcinoma dojke/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Dukić Nikolina

Karcinom dojke predstavlja najčešću malignu bolest u ženskoj populaciji, čini oko 24 % svih maligniteta kod žena. Uzrok nastanka oboljenja još uvijek je nepoznat te se može govoriti samo o faktorima rizika kao što su rana menarha, kasna menopauza, neradjanje, uzimanje oralnih kontraceptiva, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost. Genetski uzrokovan karcinom dojke javlja se u oko 10 % slučajeva i vezan je za mutacije na genima kao što su BRCA1, BRCA2, PTEN, TP53, MLH1, MSH2, ATM, CHEK2, PALB. Kada je u pitanju liječenje ranog karcinoma dojke na raspolaganju su operativni zahvat, adjuvantna terapija, zračna terapija. Poslednjih godina sve više se kod ranog karcinoma dojke, posebno HER2 pozitivnog i trostruko negativnog prvo ordinira hemioterapija (neoadjuvantna hemioterapija-NAT), a potom planira operativni zahvat. Mjera odgovora na NAT predstavlja kompletan patološki odgovor (pathological complete response-pCR). Patološki odgovor ima prediktivni i prognostički značaj i korelira sa vremenom do povrata bolesti (progression free survival-PFS) i ukupnim preživljavanjem (overall survival-OS). Osim standardnih prediktivnih i prognostičkih faktora koji razvrstavaju karcinom dojke u molekularne podtipove (status ER, PR receptora, HER2 status i Ki 67) novija istraživanja su usmjerena na ispitivanje nivoa ekspresije PD-L1 kod karcinoma dojke kao potencijalnu metu za imunoterapiju. Cilj ove doktorske disertacije bio je ispitati stepen patološkog odgovora nakon NAT kod različitih molekularnih podtipova karcinoma dojke, ispitati PD-L1 ekspresiju kao i polimorfizam PD-L1 gena kod različitih molekularnih podtipova, kao i vezu izmedju molekulanog podtipa, patološkog odgovora tumora, PD-L1 ekspresije i polimorfizma PD-L1 gena. U ovu studiju uključeno je 170 pacijentkinja sa ranim karcinomom dojke kojima je uradjena iglena biopsija tumora te su podvrgnute NAT, a potom operisane. Osim standardnih parametara molekularnog podtipa (ER, PR, HER2, Ki 67) na biopsijskim uzorcima uradjena je imunohistohemija PD-L1 statusa koji je procjenjivan korišćenjem SP142 antitijela na Ventana aparatu. S druge strane polimorfizam PD-L1 gena odredjivan je iz krvi pacijentkinja, odnosno, zajednički aleli pojedinačnog nukleotidnog polimorfizma (engl. single nucleotide polymorphism, SNP) PD-1L rs4143815 C/G su amplificirani tehnikom lančane polimerizacije (engl. polymerase chain reaction, PCR). U rezultatima ove studije dobijeno je da su najlošiji patološki odgovor imale pacijentkinje sa luminal A i luminal B tumorom dojke, dok su najbolji patološki odgovor imale sa pravim HER2 pozitivnim tumorom (p<0.001). PD-L1 ekspresija bila je više prisutna kod trostrukonegativnih i HER2 pozitivnih pacijentkinja u odnosu na druge molekularne tipove. Kompletan patološki odgovor češće su postizale pacijentkinje sa PD-L1 pozitivnim u odnosu na PD-L1 negativni karcinom dojke. Pacijentkinje sa CG heterozigotnim genotipom češće su bile HER2 podtipa, češće su bile PD-L1 pozitivne i imale značajno veći kompletan patološki odgovor (p<0,001). Rezultati ovog istraživanja ukazuju da je za trostrukonegativne tumore koji su statistički značajno PD-L1 pozitivni u odnosu na druge podtipove, ali nisu postizali značajan kompletan patološki odgovor neophodna neoadjuvantna terapija PD-L1 inhibitorima kao dodatak hemioterapiji. Dok za prave HER2 pozitivne tumore dojke koji su, takodje, statistički značajno PD-L1 pozitivni ima smisla buduća istraživanja usmjeriti u pravcu ordiniranja imunoterapije u neoadjuvantnom setingu kao dodatak dosadašnjoj standardnoj NAT- hemio i dualnoj HER2 blokadi.
Terapijski uticaj dry needling-a na miofascijalni bolni sindrom i kvalitet života/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, 2024) Bojan Pavlović

Uvod: Dry needlinga koji se koristi u liječenju sportista za različite dijagnoze i stanja. Povećanje nivoa sportske aktivnosti koje se podrazumijeva u profesionalnom sportu, može značiti uporedni rast pridruženih faktora rizika, kako vanjskih tako i unutrašnjih, za pojavu miofascijalnog bolnog sindroma, hronične boli i smanjenih tjelesnih performansi, koje prati i smanjena kvaliteta života. Ciljevi istraživanja: Utvrditi najčešće trigger point kod miofascijalnog bolnog sindroma i najčešće indikacije za dry needling. Analizirati terapijski efikasnost dry needlinga na bol kod miofascijalnog bolnog sindroma. Analizirati snagu, obim i pokretljivost zahvaćenog mišića nakon tretmana dry needlinga. Analizirati uticaj dry needlinga na kvalitet života kod miofascijalnog bolnog sindroma. Na osnovu rezultata istraživanja ukazati na značaj dry needling i njegov pravilan terapijski protokol kako u opštoj populaciji, tako i kod profesionalnih sportista. Ispitanici i metode istraživanja: Ispitanike u ovom istraživanju predstavljaju pacijenti zdravstvene ustanove Master Fizikal sa dijagnozom miofascijalnog bolnog sindroma. U istraživanje je uključeno ukupno 100 punoljetnih ispitanika oba pola (50 rekreativnih sportista i 50 profesionalnih sportista). Kao instrumenti istraživanja koristili su se sociodemografski upitnik, VAS skala bola, manuelno mišićni test i SF 36 upitnik za ispitivanje kvaliteta života. Mjerenja su obavljena prije terapije i mjesec dana nakon terapije. Rezultati: Prosječna starosna dob ispitanika koji su se rekreativno bavili sportom je iznosila 36.22±9.04 godina, a prosječna starosna dob ispitanika koji se profesionalno bave sportom je iznosila 24.94±6.54 godina. Urađena je analiza manuelnog mišićnog testa u obje ispitivane grupe prije i nakon terapije dry needlingom. U obje ispitivane grupe došlo je do statistički značajnog poboljšanja. Prosječna vrijednost VAS skale u grupi ispitanika koji se bave rekreativno sportom prije terapije je iznosila 6.88±1.63, a nakon terapije 2.98±1.80. Prosječna vrijednost VAS skale boli u grupi ispitanika koji se bave sportom profesionalno prije terapije je iznosila 6.68±1.58, a nakon terapije 3.36±1.75. Svi parametri SF – 36 upitnika su značajno poboljšani nakon terapije. Zaključak: Dry needling kao modalitet liječenja dovodi do smanjenja boli i jačanja snage, obima i pokretljivosti zahvaćenog mišića, sa direktanim uticajem na sportske performanse.
Tjelesna kompozicija i eksplozivna snaga mladih košarkaša/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, 2022) Milan Anđelić

Košarka je timska sportska igra, u kojoj u istom momentu, na terenu kordinirano i planski djeluje pet igrača istog tima sa zajedničkim ciljevima, zadacima i obavezama. Tim čini sinteza djelovanja individualnih sposobnosti igrača. Košarka svojom strukturom favorizuje igrače određenih morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti a naročito situacione uspješnosti. Ako se osim motoričkih sposobnosti procjenjuje uspješnost bavljenja košarkom, dolazi se do podataka, da na kvalitet igre utiču neke motoričke dimenzije koje čine razliku u stepenu uspješnosti igrača. Morfološke karakteristike su posebno izražene kod košarkaša sa specifičnom građom tijela, sa naglašenim antropometrijskim mjerama poput visine tijela, širine ramena, dužine ruku itd. Cilj istraživanje je da sa utvrdi koliki je uticaj i povezanost tjelesne kompozicije na eksplozivnu snagu košarkaša kadetskog i juniorskog uzrasta, kao i razlike u odnosu na njihovu igračku poziciju. Istraživanjem je obuhvaćen uzorak od 100 mladih košarkaša, podijeljen u dva subuzorka. Prvi subuzorak obuhvatio je 50 košarkaša kadetskog uzrasta, dok je drugi subuzorak obuhvatio 50 košarkaša juniorskog uzrasta. Prema rezultatima naše studije, tjelesnu kompoziciju kao i motoričke sposobnosti a naročito eksplozivnu snagu treba učestalo provjeravati kao povratnu informaciju nivoa treniranosti i pomoć pri selekciji igrača. Krucijalni problem za selekciju košarkaša je ulazak djece u pubertet, iz razloga što djeca u ovom periodu napreduju u svim segmentima antropološkog statusa. Samim tim, period ulaska u pubertet kao i tempo sazrijevanja je različit, pa treneri moraju da prihvate slojevit proces otkrivanja talenta. Prema tome, akcenat treba staviti na dugoročan proces razvoja, kako bi se omogućio bolji uspjeh u seniorskom uzrastu.
Uticaj selektivnog agoniste A3 receptora adenozina, piklidenozona, na fenotipske i funkcionalne karakteristike humanih ćelija periferne krvi, in vitro/

(Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2025) Ljiljana Kozić

A3 receptor je široko eksprimiran u različitim tkivima, kao i na površini imunskih ćelija (neutrofila, monocita, eozinofila, makrofaga, dendritskih ćelija). Humani A3 je G proteinski receptor sa C terminalnim regionom okrenutim intraćelijski, i 7 transmembranskih regiona, sa serinskim i treoninskim ostacima kao mjestima fosforilacije. S obzirom na ekspresiju receptora u fiziološkim i patološkim uslovima, istraženi su različiti agonisti, antagonisti i modulatori A3 receptora. U poslednje dvije decenije, A3 adenozinski receptor biva prepoznat kao potencijalna terapijska meta u borbi protiv inflamacije i tumora. Osim kao terapijski cilj, A3 receptor biva prepoznat kao biološki marker bolesti, zbog prekomjerne ekspresije u ćelijama imunskog sistema i tumorskim ćelijama, u odnosu na zdrave ćelije. Piklidenozon (CF101, IB MECA), selektivni agonist A3 receptora, se nalazi u kliničkim ispitivanjima za liječenje psorijaze. Iako podaci iz in vitro i in vivo studija sugerišu da piklidenozon posjeduje antiinflamacijska i imunomodulacijska svojstva, tačni mehanizmi u osnovi ovog procesa su još uvijek nepoznati. Ciljevi istaživanja ove doktorske disertacije su bili da se ispita citotoksičnost piklidenozona na modelima neutrofilnih granulocita i mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMCs, engl. peripheral blood mononuclear cell) zdravih davaoca, efekat necitotoksičnih doza lijeka na funkcionalne i fenotipske karakteristike neutrofilnih granulocita, kao i efekat lijeka na proliferaciju i produkciju proinflamacijiskih i Th polarišućih citokina od strane PBMCs. U istraživanju su korišteni neutrofilni granulociti i PBMCs zdravih dobrovoljnih davalaca. Citotoksičnost piklidenozona i njegov uticaj na proliferaciju PBMCs određeni su metodom protočne citometrije i MTT testom (od engl. 3-(4,5-dimetiltiazol-2-il)-2,5-difeniltetrazolijum bromid test).. Produkcija slobodnih kiseoničkih vrsta (ROS, od engl. reactive oxygen species) od strane neutrofila analizirana je metodom hemiluminiscencije pomoću luminola nakon stimulacije sa fMLP (od engl. N-formylmethionyl-leucyl-phenylalanine) i PMA (od engl. phorbol 12-myristate 13-acetate), dok je intenzitet NEToze (od engl. neutrophil extracellular trap formation) procijenjen metodom Sytox Green fluorescencije na fluorometru kod PMA- i CAI- (od engl. calcium ionophore) stimulisanih neutrofila. Dodatno, u cilju ispitivanja mogućih mehanizama djelovanja piklidenozona, sprovedeni su posebni eksperimenti sa pretretmanom antagonistom adenozinskog A3 receptora, MRS1220, u esejima koji su se odnosili na produkciju ROS-a i intenzitet NEToze. Fenotipske karakteristike neutrofila određene su protočnom citofluorometrijom nakon stimulacije fMLP i fMLP + TNF-α (od engl. tumor necrosis factor alpha). ELISA metodom (od engl. enzyme-linked immunosorbent assay) analizirana je produkcija citokina i enzima azurofilnih granula. Takođe, piklidenozon je smanjio produkciju neutrofilne elastaze (NE, od engl. neutrophil elastase) i mijeloperoksidaze (MPO, od engl. myeloperoxidase) kod opZY- (od engl. opsonized zymosan), fMLP- i TNF-α–stimulisanih neutrofila, kao i produkciju IL-8 (od engl. interleukin 8) kod opZY- i fMLP-stimulisanih neutrofila. Piklidenozon je u svim primijenjenim dozama (250, 500 i 1000 nM) inhibirao produkciju reaktivnih kiseoničkih vrsta kod fMLP- i PMA-stimulisanih neutrofila, dok je MRS1220 (100 nM), antagonist A3 receptora, poništio ovaj efekat kod fMLP-stimulisanih neutrofila. U svim primijenjenim dozama, lijek je smanjio intenzitet NEToze kod PMA- i CAI-stimulisanih neutrofila, a ovaj efekat je neutralisan pretretmanom sa MRS1220 (100 nM). Takođe, piklidenozon je smanjio produkciju NE i mijeloperoksidaze MPO kod opsonizovanim zimozanom (opZY, od engl. opsonized zymosan), fMLP- i TNF-α–stimulisanih neutrofila, kao i produkciju IL-8 kod opZY- i fMLP-stimulisanih neutrofila. Piklidenozon je modulirao fenotipske karakteristike neutrofilnih granulocita, što je pokazano smanjenom ekspresijom CD11b, CD18, CD66b, CD32, CD89 i CD16 kod fMLP/TNF-α–stimulisanih neutrofila, kao i povećanom ekspresijom CD181 i CD182 kod fMLP-stimulisanih neutrofila. Osim toga, lijek je inhibirao proliferaciju PBMCs i smanjio produkciju proinflamacijskih citokina TNF-α, IL-23 i IL-36. U najvećoj primijenjenoj dozi (1000 nM) suprimirao je produkciju IFN-γ i IL-5, citokina koje uglavnom produkuju Th1 i Th2 limfociti, dok je u svim primijenjenim dozama smanjio produkciju IL-17, karakterističnog za Th17 ćelije. Ovi rezultati sugerišu da piklidenozon modulira funkcionalne i fenotipske karakteristike ćelija periferne krvi in vitro. Dobijeni podaci doprinose boljem razumijevanju imunomodulacijskog djelovanja agonista adenozinskog A3 receptora , piklidenozona, na humane neutrofilne granulocite i mononuklearne ćelije periferne krvi. Nadalje, rezultati ovog istraživanja mogu poslužiti kao osnova za buduća istraživanja usmjerena na ispitivanje potencijalnog proširenja indikacija za primjenu ovog lijeka u terapiji.
Анализа контрактилних карактеристика мишића мерених методом тензиомиографије (ТМГ) код фудбалера Суперлиге Србије/

(Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет физичког васпитања и спорта Пале, 2023) Лазар Пајовић

Циљ истраживања: Истраживачки циљ у оквиру ове докторске дисертације односи се на утврђивање разлика код контрактилних карактеристика мишића, уз помоћ методе тензиомиографије, на примерима фудбалских играча Суперлиге Србије. Увод: Спроведена истраживања у свету и у Србији базирана су на истраживању значаја методе тензиомиографије по спортисте у фудбалу, али и друге спортске раднике, укључене у тренажни и селекциони процес. Фудбал је у великој мери комплексан спорт, и као таквом, потребно је вршити бројне анализе, између осталих анализирати карактеристике позиције играча, као и контрактилних карактеристика мишића методом тензиомиографије. Наведена метода у све већој мери се користи приликом процене функционалних и механичких својстава мишића. Meтод: У раду је прмењена квазиекспериментална метода истраживања. Анализом тренутног статуса мерених контрактилних карактеристика мишића утврђена је разлика између фудбалера различитих играчких позиција и ниво функционалне асиметрије мишића. Узорак испитаника чинило је 80 фудбалера из 4 фудбалска клуба Суперлиге Србије, узраста од 18 до 30 година. Тестирања на испитаницима је извршено методом тензиомиографије (TMГ). Резултати: Увидом у резултате истраживања.... Закључак: Резултати спроведеног истраживања у овиру ове докторске дисертације указују да процес вођеног тренинга, као и селекције играча треба да се базира на истоветном режиму, без обзира на играчку позицију.
Анализа негативног трансфера са матерњег на кинески језик у писаној продукцији србофоних студената/

(Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2023) Вујичић Јелена

Предмет овог истраживања је сфера утицаја српског као матерњег језика (Ј1) у процесу учења кинеског језика (циљног језика), манифестованог у писаној продукцији студената основних студија двојног студијског програма Кинеског и енглеског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Резултати анализе требало би да служе као својеврстан оријентир за будуће наставнике који раде са србофоним ученицима, али и као приручник србофоним ученицима кинеског језика. Циљ рада огледа се у томе да се понуди систематична анализа и класификација лексичких, семантичких, синтаксичких и осталих грешака које праве матерњи говорници српског језика током учења кинеског језика, да се утврди поријекло грешака у намјери да се њихова појава спријечи, те да се ублажи појава фосилизације грешака. Дидактичко-методички значај анализе лежи у томе да се представе и систематски анализирају резултати квалитативног и квантитативног истраживања, те да се укаже на потенцијалне методичке стратегије које би допринијеле томе да настава кинеског језика за србофоне студенте буде ефикаснија, да се током процеса наставе спријече одређене грешке које се могу предвидјети, те да се олакша и поједностави процес учења кинеског језика из перспективе србофоних ученика. Емпиријско истраживање, чији су резултати представљени у овој дисертацији, имало је своју квантитативну као и квалитативну компоненту. Истраживање је рађено на писаној продукцији, односно анализирано је преко 880 аутентичних студентских радова, а након детаљне анализе приступили смо идентификацији, описивању, објашњавању и евалуацији грешака, ослањајући се све вријеме на теоријске основе дисциплина као што су анализа грешака и контрастивна лингвистика, а све у оквиру теорије о ученичком међујезику. Кроз ово истраживање доказане су, односно у потпуности потврђене почетне хипотезе: да је трансфер у писаној продукцији на кинеском језику код србофоних говорника присутан на свим нивоима студија, односно код студената свих нивоа језичке компетенције, као и да грешке присутне у међујезику студената нису у већини случајева узроковане искључиво незнањем граматичких правила кинеског језика, већ су посљедица интерференције или трансфера из српског или енглеског језика. Дјелимично су потврђене хипотезе о томе да се негативни језички трансфер може манифестовати на свим лингвистичким нивоима, као и да се са порастом језичке компетенције број грешака у студентском међујезику смањује.

Прегледај по Наслов

Резултати по страници

Опције сортирања