Докторске дисертације / Doctoral dissertations

Трајни URI за ову заједницу

https://repozitorijum.ues.rs.ba/handle/123456789/5

Потражи

Прегледај Докторске дисертације / Doctoral dissertations по Датум издавања

Прелазак на тачку индекса:
  • Ставка
    Bilansni agregati u funkciji menadžment kontrole u neprofitnim organizacijama
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Ekonomski fakultet Brčko, 2006) Petrović M Teodor
  • Ставка
    Nova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbomlaznih motora sa smanjenom mernom nesigurnošću
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo, 2006) Srđan Damjanović
    Predmet naučne rasprave u doktorskoj disertaciji je realizacija nove savremene stanice za ispitivanje turbo-mlaznih motora, koja predstavlja kompleksnu tehnološku celinu, u koju je ugrađen merno akvizicioni sistem. Merno akvizicioni sistem realizovan je sa novim algoritmom za akviziciju i obradu mernih signala, kao i proračun korigovanih parametara turbo-mlaznih motora, uz pridruživanje odgovarajuće merne nesigurnosti. U uvodnim delovima rada opisane su stacionarne ispitne stanice u kojima se nakon remonta turbo-mlaznog motora vrši ispitivanje u raznim radnim režimima. Tom prilikom se meri veliki broj parametara motora. Većina procesa koji se tom prilikom snimaju su kratkotrajni, pa se jedino rešenje za zapisivanje (registrovanje) fizičkih procesa mora zasnivati na brzom računarski vođenom akvizicionom sistemu. Centralni deo rada posvećen je praktičnoj realizaciji merno akvizicionog sistema, koji se koristi prilikom ispitivanja karakteristika turbo-mlaznih motora koji se ugrađuju u borbene avione Galeb i Orao, i koji predstavlja izuzetno kompleksan tehnički problem. Prikazano je kako se ovim akvizicionim sistemom mora ostvariti istovremeno merenje više desetina signala koji se međusobno razlikuju po prirodi, naponskom nivou i dinamici. Od akvizicionog sistema se zahtevaju visoke performanse što uključuje brojne vidove obrade mernih signala uz ostvarenje male kombinovane merne nesigurnosti. Stručni doprinos predstavlja prezentovanje, odmah nakon obavljenog testa, rezultata ispitivanja svedenih na standardne atmosferske uslove, na osnovu čega se donose zaključci o valjanosti izvršenog remonta, odnosno ispravnosti turbo-mlaznih motora. Posebno poglavlje disertacije posvećeno je određivanju i izražavanju merne nesigurnosti u skladu sa propisima datim od međunarodnih organizacija iz oblasti zakonske metrologije. Predstavljeni su izvori i tipovi merne nesigurnosti. Izvršena je analiza kako funkcija raspodele rezultata merenja utiče na izražavanje merne nesigurnosti. Sa praktičnog stanovišta od posebnog interesa je poglavlje disertacije u kome se prikazuju konkretni primeri proračuna mernih nesigurnosti. Na kraju disertacije opisan je postupak proračuna merne nesigurnosti za sve signale koji se mere akvizicionim sistemima u stabilnim radnim režimima, što predstavlja korak dalje jer se do sada za obradu i izražavanje rezultata primenjivala klasična matematička disciplina, tzv. teorija grešaka. Prikazana je komparativna analiza mernih nesigurnosti za 18 signala koji su snimani u stabilnom radnom režimu maksimal M1 motora MM – 17, sa starim i novim algoritmom za akviziciju i obradu mernih signala. Pokazan je naučni doprinos novog algoritma, koji u poređenju sa starim, ima manju mernu nesigurnost. Praktična vrednost rezultata disertacije potvrđena je eksperimentalno, ispitivanjem više različitih turbo-mlaznih motora na ispitnim stanicama. Glavni naučni doprinos realizacije i primene akvizicionog sistema na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a je unapređenje procesa ispitivanja i smanjenje vremena ispitivanja. Time se ostvaruju uštede u utrošku goriva, ulja i električne energije. Primena akvizicionih sistema u ispitivanju turbo-mlaznih motora je veoma značajan rezultat, jer tržište danas konstantno zahteva umanjenje cene ispitivanja, ali ujedno i poboljšanje kvaliteta ispitivanja.
  • Ставка
    Утицај режима девизног курса на платне билансе Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Економски факултет Пале, 2013) Марко Ђого
  • Ставка
    Ozon u restaurativnoj stomatološkoj terapiji: antibakterijski efekat i uticaj na VEGF u zubnoj pulpi/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2015) Jelena Krunić
    Uvod. Ozon ima široku primjenu u medicini, a posljednjih godina se primjenjuje u stomatologiji zbog izraženog antimikrobnog djelovanja bez pojave antimikrobne rezistencije. Manji broj kliničkih studija ukazuje na mogućnost primjene ozona u terapiji karijesnih lezija i za dezinfekciju kaviteta. Za odontoantiseptike je od značaja njihov farmakodinamski efekat kao i njihov bezbjednosni profil. Najveći broj do sada objavljenih radova o antibakterijskoj efikasnosti ozona na kariogene bakterije odnosi se na rezultate in vitro studija, a mali broj radova na ispitivanje biokompatibilnosti ozona na zubnu pulpu in vivo. Cilj. Cilj ove teze je bio da se ispita antibakterijski efekat primjene ozona na ukupan broj bakterija, Lactobacillus spp. i pojedine vrste Lactobacillus spp. poslije nepotpunog uklanjanja karijesa, kao i da se odredi koncentracija vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) i superoksid dismutaze (SOD) u zubnoj pulpi zdravih zuba poslije primjene ozona. Materijal i metode. Studija I je uključila ukupno 48 zdravih osoba oba pola, starosti od 19-48 godina, kod kojih je dijagnostikovana najmanje jedna duboka karijesna lezija (>1/2 debljine dentina) na okluzalnoj ili okluzalnoj i aproksimalnoj površini bočnog zuba. Ispitanici su u zavisnosti od primjenjenog antiseptika za dezinfekciju kaviteta podijeljeni u dvije grupe: eksperimentalna, u kojoj je korišćen ozon u obliku gasa, i komparativna grupa, gdje je primjenjen 2% hlorheksidin. Uzorci dentina su uzeti iz karijesnih kaviteta poslije nepotpunog uklanjanja karijesa i poslije primjene antiseptika i analizirani su kultivisanjem, lančanom reakcijom polimeraze (PCR) i „real-time“ PCR (qPCR). Studijom II su obuhvaćene 38 zdrave osobe oba pola, starosti 18-40, kod kojih je indikovana ekstrakcija intaktnih i klinički zdravih donjih molara. Poslije preparacije kaviteta na okluzalnoj površini zuba u eksperimentalnoj grupi je primjenjen ozon u obliku gasa, dok u kontrolnoj grupi kaviteti nisu tretirani (fiziološki rastvor). U zubnim pulpama određen je nivo VEGF imunoesejskom tehnikom (ELISA) i nivo SOD spektrofotometrijskom metodom. Rezultati. Studija I. Jednokratna primjena ozona i hlorheksidina u preparisani kavitet je dovela do značajnog smanjenja ukupnog broja aerobnih i anaerobnih bakterija, Streptococcus spp., Lactobacillus spp., ali ne i pojednih vrsta Lactobacillus spp., nezavisno od metode identifikacije bakterija. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina ispitivana metodom kultivisanja je pokazala da je ozon izazvao značajno smanjenje broja Lactobacillus spp. (p=0,041), a hlorheksidin značajno smanjenje broja Streptococcus spp. (p=0,041). Primjenom PCR i qPCR metode nije zabilježena razlika u efikasnosti ozona i hlorheksidina na kariogene bakterije. Studija II. Koncentracija VEGF u grupi tretiranoj ozonom je bila značajno veća (p<0,0001), a nivo SOD značajno manji (p=0,002) u odnosu na vrijednosti dobijene za pulpe kontrolnih zuba. Zaključci. Komparativna analiza rezultata o antibakterijskoj efikasnosti jednokratno primjenjenog ozona i 2% hlorheksidina u ispreparisani kavitet zuba pokazuje da su oba antiseptika podjednako efikasna. Poslije jednokratne primjene ozona kao antiseptika u kavitet zuba povećava se nivo VEGF, koji ne predstavlja patološko povećanje, i aktivira se antioksidativni sistem u tkivu pulpe, što ukazuje na njegovu biokompatibilnost sa zubnom pulpom.
  • Ставка
    Tjelesna kompozicija i eksplozivna snaga mladih košarkaša/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, 2022) Milan Anđelić
    Košarka je timska sportska igra, u kojoj u istom momentu, na terenu kordinirano i planski djeluje pet igrača istog tima sa zajedničkim ciljevima, zadacima i obavezama. Tim čini sinteza djelovanja individualnih sposobnosti igrača. Košarka svojom strukturom favorizuje igrače određenih morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti a naročito situacione uspješnosti. Ako se osim motoričkih sposobnosti procjenjuje uspješnost bavljenja košarkom, dolazi se do podataka, da na kvalitet igre utiču neke motoričke dimenzije koje čine razliku u stepenu uspješnosti igrača. Morfološke karakteristike su posebno izražene kod košarkaša sa specifičnom građom tijela, sa naglašenim antropometrijskim mjerama poput visine tijela, širine ramena, dužine ruku itd. Cilj istraživanje je da sa utvrdi koliki je uticaj i povezanost tjelesne kompozicije na eksplozivnu snagu košarkaša kadetskog i juniorskog uzrasta, kao i razlike u odnosu na njihovu igračku poziciju. Istraživanjem je obuhvaćen uzorak od 100 mladih košarkaša, podijeljen u dva subuzorka. Prvi subuzorak obuhvatio je 50 košarkaša kadetskog uzrasta, dok je drugi subuzorak obuhvatio 50 košarkaša juniorskog uzrasta. Prema rezultatima naše studije, tjelesnu kompoziciju kao i motoričke sposobnosti a naročito eksplozivnu snagu treba učestalo provjeravati kao povratnu informaciju nivoa treniranosti i pomoć pri selekciji igrača. Krucijalni problem za selekciju košarkaša je ulazak djece u pubertet, iz razloga što djeca u ovom periodu napreduju u svim segmentima antropološkog statusa. Samim tim, period ulaska u pubertet kao i tempo sazrijevanja je različit, pa treneri moraju da prihvate slojevit proces otkrivanja talenta. Prema tome, akcenat treba staviti na dugoročan proces razvoja, kako bi se omogućio bolji uspjeh u seniorskom uzrastu.
  • Ставка
    Разлике у антрополошком статусу деце основношколског узраста
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет физичког васпитања и спорта Пале, 2022) Ацо Гајевић
    Основни циљ овог рада био је да се на основу обављених пилот - истраживања деце основношколског узраста на територији београдске Oпштине Чукарица стекне увид у стање и тренд промена физичког развоја и физичке способности деце основношколског узраста, како би се опет успоставио и унапредио систем и метод периодичног праћења ових вредности у нашим школама. Секударни циљеви су се односили на утврђивање разлика мерених карактеристика физичке развијености и физичке способности у односу на пол и узрасне категорије ученика мерених 2014. године. Истраживање представља упоредну студију трансверзалног карактера 1717 деце, узраста од 7 до 14 година (880 дечака и 837 девојчица), екстраховане из популације ученика основних школа са Општине Чукарица, мерених 2009. и 2014. године. Мерни опсег дефинисан је на основу 11 варијабли подељених у 2 димензије које се односе на: 1) процену физичке развијености (телесна висина, телесна маса и телесно масени индекс) и 2) процену физичких способности (општа равнотежа, брзина алтернативних покрета, гипкост у зглобу кука, експлозивна снага мишића опружача ногу, статичка сила мишића прегибача шаке, репетитивна снага мишића трбуха и мишића прегибача у зглобу кука, статичка сила мишића руку и раменог појаса и агилност). За процену физичке развијености и способности коришћена је „ЕУРОФИТ“ батерија тестова, уз коришћење стандардизоване опреме, услова и техника мерења који су прописани од стране Комисије за развој спорта Савета Европе (Council of Europe, 1993). У односу на примарни циљ овог истраживања, мултиваријантна статистичка анализа је утврдила да на нивоу свих разреда између посматраних субузорака оба пола постоје значајне разлике у посматраним карактеристикама физичке развијености и физичке способности у функцији године мерења. Највеће просечне разлике у функцији године тестирања у односу на физичку развијеност забележене су код ученика трећег разреда (5.86% суфицита код ученика мерених 2009. године), а у односу на физичку способност код ученика шестог разреда (14.69% суфицита код ученика мерених 2009. године). Код девојака највеће просечне разлике у функцији године тестирања у односу на физичку развијеност забележене су код ученица другог и четвртог разреда (2.11% дефицита код ученица мерених 2009. године), а у односу на физичку способност код ученица шестог разреда (12.82% суфицита код ученица мерених 2009. године). АНОВА линеарна регресиона анализа утврдила је да у односу на тренд промена постоји генерална статистички значајна разлика свих испитиваних карактеристика на нивоу F=208.178, p=0.000 и F=197.900, p=0.000 код дечака и девојчица мерених 2009. године, и на нивоу F=222.865, p=0.000 и F=179.934, p=0.000, код дечака и девојчица мерених 2014. године. Потребно је посебно нагласити да је код оба пола утврђена значајна тенденција мењања посматраних карактеристика физичких способности код деце мерене 2014. године у односу на иницијални стратум узорка мереног 2009. године. Поред тога, резултати овог истраживања су показали да постоји значајна разлика у посматраним карактеристикама физичке развијености и физичке способности испитаника мерених 2014. у финкцији пола. На генералном нивоу може се закључити да наши основношколци и даље бележе резултате по којима физичке способности не прате на адекватан начин физички развој. Мере које треба предузети за побољшање физичких способности деце треба усмерити на повећање ефикасности програма физичког васпитања у школама, с једне стране (број часова, бољи услови и доступност коришћења школских објеката, адекватнији програм и његова примена од 1. разреда основне школе, повећање броја ваннаставних физичких активности...), а са друге стране на мере које се односе на друштвену заједницу и обезбеђење бољих услова за бављење спортом.
  • Ставка
    Разлике у моторичким способностима у зависности од нивоа ухрањености код ученика основне школе у Црној Гори/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет физичког васпитања и спорта Пале, 2022) Новица Гардашевић
    Проблем преухрањености и гојазности све је присутнији међу ученичком популацијом широм свијета. У којој мјери прекомјерна тежина тијела утиче на развој дјеце школског узраста и какав је однос прекомјерне тежине на антрополошке способности и карактеристике ученика, недовољно су истражена подручја и поред чињенице да је претходно наведено предмет многих истраживања у свијету. Циљ истраживања је утврдити ниво ухрањености ученика различитог узраста и пола, као и међусобни однос нивоа ухрањености и моторичких способности ученика од 2. до 8. разреда основне школе. Узорак испитаника извучен је из популације ученика основне школе у Црној Гори, гдје је узорком било обухваћено 1084 испитаника, од чега 529 мушког пола и 555 женског пола, просјечне старости од 7,51 (Sd=0,29) до 13,41 (Sd=0,34) године. Узорак испитаника подијељен је на субузорке на основу критеријума: узраста, пола и нивоа ухрањености. Варијабле истраживања подијељене су на варијабле за процјену нивоа ухрањености (висина и тежина тијела, индекс тјелесне масе и перцентили) и варијабле за процјену моторичких способности (EUROFIT батерија тестова: фламинго, тапинг руком, претклон у сједу, скок у даљ из мјеста, динамометријски стисак шаке, лежање - сјед за 30 секунди, издржај у згибу, чунасто трчање 10x5 метара и шатл ран 20 метара). Статистичким пакетом SPSS 26, обрађени су резултати добијени теренским мјерењем. Првенствено је спроведена обрада резултата на нивоу дескриптивне статистике гдје су дефинисани централни и дисперзиони параметри резултата, док је тестирање дистрибуције резултата реализовано примјеном Колмогоров- Смирновог теста. Разлике у нивоу ухрањености испитаника као и разлике у моторичким способностима у односу на ниво ухрањености, утврђене су примјеном Ман Витнијевог У теста и Крускал Волисовог теста. Резултати истраживања показали су да велики проценат ученика основне школе оба пола има вишак килограма у односу на своју висину, испољен кроз преухрањеност или гојазност. Такође, резултатима је утврђено да је процентуално већи број гојазних дјечака у другом, четвртом и шестом разреду у односу на дјевојчице док је у осмом разреду тај проценат на страни дјевојчица. Неухрањеност је континуирано на страни дјевојчица у односу на дјечаке. Разлике у нивоу ухрањености између ученика истог пола и различитог узраста, нијесу утврђене. Такође, утврђено је да постоје статистички значајне разлике у моторичким способностима између нормално ухрањених и преухрањених-гојазних ученика оба пола и да се те разлике додатно испољавају одрастањем ученика, односно да су присутније у старијим разредима. Постигнућа ученика у резултатима моторичких тестова углавном су испод просјека у односу на ученике истог пола и узраста из европске популације ученика. Закључци истраживања указали су на проблем очигледно присутне пандемије гојазности и преухрањености у Црној Гори. Такође, резултати су потврдили нека досадашња истраживања која упућују на тренд пораста гојазности у медитеранским европским земљама и земљама са средњим и нижим економским стандардом каква је и Црна Гора. Недостатак системског праћења нивоа ухрањености ученика, усаглашавања критеријума праћења нивоа ухрањенсоти и односа нивоа ухрањености са моторичким способностима ученика у Црној Гори је проблем којем је систематичније неопходно приступити поготово након пандемије COVID-19.
  • Ставка
    Типови доживљеног говора у Ћосићевом роману Време смрти: енглеско-српске паралеле/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2022) Светлана Вуксановић
    Предмет овог истраживања јесу конструкције доживљеног говора у српском и енглеском језику унутар Ћосићеве тетралогије Време смрти. Ради се о микролингвистичком и макролингвистичком интерлингвалном контрастивном проучавању. Коришћена је лингвистичко-наратолошка и контрастивна метода у циљу утврђивања подударности, односно размимоилажења између два језика када је истраживани феномен у питању, као и утврђивања најучесталијих грешака преводиоца приликом преноса доживљеног говора на енглески језик. Дисертација се у мањем обиму бави и анализом приповједачких ефеката који се постижу употребом одређених типова доживљеног говора будући да је страх доминантна емоција тетралогије. Истраживању се приступило са претпоставком да је доживљени говор најзначајнија техника којом Ћосић осликава свој романескни свијет. Да би то постигао, ријетко ће користити монотоне структуре, што посљедично доводи до доминације хибридних конструкција у Времену смрти. Будући да жижа романа није на идиоматској диференцијацији ликова, унутрашњи монолог, у облику слободног неуправног говора и слободног управног говора, представљаће основни поступак у процесу развијања романа. Ћосић ће користити српски књижевни језик чиме ће отежати успостављање јасних граница између појединих облика доживљеног говора. Визуелна униформисаност постаје израженија, што је у складу са страхотама рада, гдје се говорне разлике поништавају. Као посљедица тога, долазиће до преводилачких грешака које ће утицати на стилогени ефекат романа у цјелини. Анализа корпуса показала је слабу заступљеност категорије у којој се издваја употреба једног облика доживљеног говора. Долази до различитих облика уланчавања типова и подтипова доживљеног говора, а као доминантан облик доживљеног говора, али и најуспјешнија техника осликавања унутрашњег живота ликова, издваја се слободни неуправни говор. Ауторски наративни дискурс јавља се повремено и непримјетно као сигнал присуства самог аутора. Дијалошки дискурси нису значајан ослонац тетралогије, а преовладавају облици неуведеног управног говора. Ћосић теживизуелној недиференцираности различитих облика доживљеног говора, како би нивелисањем осликао драму Првог свјетског рата у којем се индивидуално распршује у корист хорског гласа масе. Овакав ефекат постиже првенствено недостатком идиоматске диференцираности, али и кршењем правописних правила српског књижевног језика. Преносом садржаја у језик превода, стилогени ефекат Ћосићевог оригиналног исказа се смањује примјеном нормативних правила, али и широким спектром преводилачких грешака, који су посљедица недостатка формалних сигнала одређене врсте доживљеног говора у језику оригинала. Истраживање је укључивало критеријално равноправан статус свих облика доживљеног говора и показало је да се основни ставови М. Бахтина могу примијенити и када је тетралогија Време смрти у питању.
  • Ставка
    Fenotipske i funkcionalne karakteristike menzenhimalnih stromalnih matičnih ćelija izolovanih iz zdravog i inflamiranog tkiva humane gingive/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2023) Marina Radanović
    Dokazano je da mezenhimalne stromalne matične ćelije (GMSC) izolovane iz gingivalnog tkiva imaju važnu ulogu u procesu parodontopatije. Međutim, kako je P. Gingivalis jedan od ključnih etioloških faktora u nastanku bolesti parodoncijuma, njegov uticaj na zdravu (H) i parodontopatijom zahvaćenu gingivu (P) nije dovoljno poznat. U cilju rješavanja ovog problema, uspostavili smo 10 H-GMSC i 12 P-GMSC linija. Nije bilo značajnih razlika u morfologiji, diferencijaciji u hondrondroblaste i adipocite, ekspresiji karakterističnih MSC markera, uključujući i pericitne markere NG2 i PDGFR između H- i P- GMSC linija. Međutim, proliferacija, veličina ćelija i osteogeni potencijal su bili veći kod P- GMSC linija, za razliku od njihove manje sposobnosti inhibicije proliferacije mononuklearnih ćelija periferne krvi. P. Gingivalis je povećao mRNA ekspresiju IL-6, IL-8, MCP-1, Gro-α, Rantes, TLR-2, HIF-1α, OPG, MMP-3, SDF-1, HGF i IP-10 u P-GMSC, dok je ekspresija samo IL-6, MCP-1 i GRO-Α bila povećana kod H-GMSC. Ekspresija MCP-1, Rantes, IP-10 i HGF je bila značajno veća u P-GMSC-u u odnosu na H-GMSC, ali je ekspresija IDO-1 bila manja. Nije bilo značajnih promjena u ekspresiji TLR-3, TLR- 4, TGF-β, LAP, IGFBP4 i TIMP-1 u oba tipa GMSC. Zaključno, naši rezultati ukazuju da P-GMSC zadržavaju svoja pro-inflamatorna svojstva u kulturi, imaju manji imunosupresivni potencijal nego H-GMSC a ekspresija gena povezanih sa regeneracijom tkiva je poremećena. Sve ove funkcije i genska ekspresija su bile značajno potencirane ili modifikovane nakon tretmana ćelijskih kultura sa P. Gingivalis-om.
  • Ставка
    Hirurško liječenje periapeksnih lezija: antibakterijski efekat ozona i uticaj ekspresije gena na ishod liječenja/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2023) Saša Dabić
    Uvod. Hirurška terapija apeksnih parodontitisa je indikovana u slučajevima neuspjeha endodontske terapije. Dezinfekcija površine korijena nakon uklanjanja periapeksne lezije i resekcije može imati pozitivan uticaj na ishod hirurške terapije periapeksnih lezija. Ozon se kao antiseptik primjenjuje u terapiji različitih oralnih oboljenja, ali p odaci o njegovom terapijskom efektu kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija u literaturi nedostaju. U strukturnoj remodelaciji periapeksnih tkiva nakon hirurške intervencije , važnu kontrolu imaju i geni . U ograničenom broju istraživanja do sada je ispitivana i dokazana ekspresija gena u periap eksnim lezijama kao i njihov uticaj na procese izliječenja. Cilj. Cilj ove teze je bio da ispita efekat ozona na totalan broj bakterija i Streptococcus spp. na površini korijena kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija i na ishod liječenja, kao i da se ispita povezanost ekspresije VEGF A, PDGF A, TNF, TGFb1, COL1A1, VTN, ITGA5, ANGPT1, CTGF i CXCL9 gena u p eriapeksnim lezijama sa ishodom hirurške terapije . Materijal i metode . U istraživanje su uključeni ispitanici kod kojih je indikovana hiruršk a terapij a periapeksnih lezija (resekcija vrha Mikrobiološki uzorci su uzeti od ispitanika tretiranih ozonom i to iz periapeksne lezije (S1), nakon uklanjanja lezije (S2) i nakon primjene gasnog ozona (S3) (n=24). Kontrolnu grupu za poređenje ishoda hirurške terapije činili su ispitanici kod kojih je s provedena hirurška terapija bez primjene ozona (n=23). Uzorci periapeksnih lezija i kontrolnih periodontalnih ligamenata zdravih impaktiranih zuba (n=20) su korišćeni za određivanje ekspresije gena. Za određivanje ukupnog broja bakterija bakterija Strepto coccus spp. i ekspresije gena u uzorcima korištena je „real time“ lančana reakcija polimeraze (qPCR). Procjena ishoda liječenja vršena je na osnovu kliničkih i radioloških pokazatelja . Rezultati. Uklanjanje periapeksne lezije p=0,014 )), kao i jednokratna primjena gasnog ozona p<0,001 dovela je do značajno g smanj enja totaln og broj a bakterija , ali ne i Streptococcus spp. kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija. Uspjeh liječenja je bio veći kod ispitanika t retiran ih ozonom u poređenju sa kontrolnom grupom, ali razlika nije dostigla statističku značajnost . Različita ekspresija ispitivanih gena je nađena i u periapeksnim lezijama i kontrolnim uzorcima zdravog periodontalnog ligamenta , a komparativna analiza je pokazala značajnu razliku samo u ekspresiji COL1A1 gena p=0,025 ). A naliza podataka je pokazala tendenciju ka značajnoj povezanosti ekspresije COL1A1 i CTGF sa ishodom hirurškog liječenja . Zaključci. Jednokratna primjena ozona značajno smanjuje totalan broj bakterija kod hirurškog liječenja periapeksnih lezija i pozitivno utiče na ishod liječenja. Ekspresija COL1A1 gen a, zajedno sa ekspresijom CTGF gen a može imati važnu ulogu u procesima zarastanja periapeksnih lezija.
  • Ставка
    Ефекти програмираног вежбања по моделу школице спорта на развој моторичких вештина и физичке форме повезане са здрављем предшколске деце/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет физичког васпитања и спорта Пале, 2023) Србољуб Вуковић
    Последњих година значај физичке активности и вежбања у раном развоју деце добија значајну пажњу. Циљ овог истраживања био је да се утврде ефекти програма базираног на спортским школама на моторичке способности и физичку форму повезану са здрављем код деце предшколског узраста. Узорак испитаника за истраживање чинило је 56 девојчица и 74 дечака предшколског узраста (6.03 ± 0.45 година). Деца експерименталне групе су била укључена у програм у трајању од 6 месеци, три пута недељно, док је контролна група пратила уобичајене активности у вртићу. Тест општег моторичког развоја – друго издање (ТГМД-2) је био алат за процену развоја моторичких вештина које захтевају технике обсервације. Физичка форма повезана са здрављем је била процењена тестовима чунасто трчање 4х10 м, скок удаљ из места, претклон на клупици, подизање трупа за 30 с, чунасто трчање 20 м при чему се гледао број пређених деоница као и пређени ниво. ANCOVA је показала да постоје разлике у свим анализираним варијаблама гледајући сирове податке теста ТГМД2 у корист експерименталне групе: Укупан скор за локомоторне вештине (p=0.01), Укупан скор за манипулативне вештине (p=0.01) и Укупан скор за све ТГМД- 2 тестове (p=0.01). Исти резултат је добијен за нормиране вредности ТГМД2 теста: Укупан резултат за локомоторне вештине (p=0.01), Укупан резултат за манипулативне вештине (p=0.01), Укупан резултат свих ТГМД-2 тестова (p=0.01) и Коефицијент моторичког развоја (p=0.01), и то у корист експерименталне групе. Што се тиче физичке форме повезане са здрављем, АНКОВА је показала значајну разлику у појединим варијаблама, при чему се може закључити да значајне разлике постоје само у варијаблама: Трчање 4x10 м (p=0.01), Cкок удаљ из места (p=0.04) и Подизање трупа за 30 с (p=0.01). У осталим варијаблама нису пронађене статистички значајне разлике. Може се закључити да постоје позитивни ефекти програма школе спорта на развој моторичких вештина код деце предшколског узраста након шестомесечног експерименталног програма, док у случају физичке форме повезане са здрављем није постигнут такав ефекат. Како су моторичке вештине кључни аспект развоја деце и играју изузетно важну улогу у њиховом физичком, емоционалном и когнитивном развоју, њихова процена је изузетно важна.
  • Ставка
    Funkcionalna pokretljivost i motoričke sposobnosti u funkciji usvajanja osnovnih tehnika specijalnog fizičkog obrazovanja/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Fakultet fizičkog vaspitanja i sporta Pale, 2023) Lazar Vulin
    U ovom radu istraživana je funkcionalna pokretljivost i motoričke sposobnosti studenata Fakulteta bezbjednosnih nauka, Univerziteta u Banjoj Luci, koji su pohađali nastavu iz predmeta Specijalno fizičko obrazovanje 1, i njihov uticaj na usvajanje osnovnih elemenata karatea, džudoa i cjelokupnog programa SFO-a. Uzorak ispitanika činilo je 30 ispitanika muškog pola i 26 ispitanika ženskog pola. Međutim, ispitanici su podijeljeni na osnovu ocjenjenog dostignutog nivoa znanja iz navedenih programa, na slabije i bolje ocijenjene ispitanike, a ne na osnovu pola. U grupu slabije ocijenjenih ispitanika svrstani su ispitanici koji su u okviru programa ocijenjeni ocjenama 5, 6 i 7, a u grupu bolje ocijenjenih ispitanika svrstani su ispitanici koji su ocjenjeni ocjenama 8, 9 i 10. Baterija od 14 testova sastojala se od 7 testova kojima su procjenjivane funkcionalne sposobnosti ispitanika i 7 testova kojima su procjenjivane motoričke sposobnosti ispitanika. Ocjena dostignutog nivoa znanja iz programa karatea, džudoa i cjelokupnog SFO-a vršena je na osnovu plana i programa navedenog nastavnog predmeta. Uzorak varijabli činile su nezavisno i zavisno promjenljive varijable. U grupu nezavisno promjenljivih varijabli svrstane su varijable funkcionalne pokretljivosti i varijable motoričkih sposobnosti, a u grupu zavisno promjenljivih varijabli svrstane su konačne ocjene iz programa karatea, džudoa i cjelokupnog SFO-a. Istraživanjem dobijeni podaci obrađeni su deskriptivnim i komparativnim statističkim procedurama korišćenjem programa za statističku obradu podataka SPSS 20. Polazeći od predmeta i cilja istraživanja, moglo se pretpostaviti da će rezultati istraživanja ukazati na značaj i uticaj funkcionalne pokretljivosti i testiranih motoričkih sposobnosti na usvajanje odeđenih programskih sadržaja u okviru predmeta Specijalno fizičko obrazovanje 1. Nakon dobijenih i statistički obrađenih rezultata testiranja i ocjenjivanja došlo se do zaključaka da hipoteze H1, H1.1, H1.2, H2, H2.1 i H2.2 nije moguće u potpunosti prihvatiti, dok je hipotezu H moguće u potpunosti odbaciti. Rezultati istraživanja ukazuju na to da u procesu selekcije studenata dostignuti nivo nekih motoričkih sposobnosti mora biti eliminatornog karaktera, kao i na neophodnost uvođenja posebnog obaveznog nastavnog predmeta koji bi se isključivo bavio unapređenjem svih neophodnih motoričkih sposobnosti i vještina.
  • Ставка
    Анализа контрактилних карактеристика мишића мерених методом тензиомиографије (ТМГ) код фудбалера Суперлиге Србије/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Факултет физичког васпитања и спорта Пале, 2023) Лазар Пајовић
    Циљ истраживања: Истраживачки циљ у оквиру ове докторске дисертације односи се на утврђивање разлика код контрактилних карактеристика мишића, уз помоћ методе тензиомиографије, на примерима фудбалских играча Суперлиге Србије. Увод: Спроведена истраживања у свету и у Србији базирана су на истраживању значаја методе тензиомиографије по спортисте у фудбалу, али и друге спортске раднике, укључене у тренажни и селекциони процес. Фудбал је у великој мери комплексан спорт, и као таквом, потребно је вршити бројне анализе, између осталих анализирати карактеристике позиције играча, као и контрактилних карактеристика мишића методом тензиомиографије. Наведена метода у све већој мери се користи приликом процене функционалних и механичких својстава мишића. Meтод: У раду је прмењена квазиекспериментална метода истраживања. Анализом тренутног статуса мерених контрактилних карактеристика мишића утврђена је разлика између фудбалера различитих играчких позиција и ниво функционалне асиметрије мишића. Узорак испитаника чинило је 80 фудбалера из 4 фудбалска клуба Суперлиге Србије, узраста од 18 до 30 година. Тестирања на испитаницима је извршено методом тензиомиографије (TMГ). Резултати: Увидом у резултате истраживања.... Закључак: Резултати спроведеног истраживања у овиру ове докторске дисертације указују да процес вођеног тренинга, као и селекције играча треба да се базира на истоветном режиму, без обзира на играчку позицију.
  • Ставка
    Анализа негативног трансфера са матерњег на кинески језик у писаној продукцији србофоних студената/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2023) Вујичић Јелена
    Предмет овог истраживања је сфера утицаја српског као матерњег језика (Ј1) у процесу учења кинеског језика (циљног језика), манифестованог у писаној продукцији студената основних студија двојног студијског програма Кинеског и енглеског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Резултати анализе требало би да служе као својеврстан оријентир за будуће наставнике који раде са србофоним ученицима, али и као приручник србофоним ученицима кинеског језика. Циљ рада огледа се у томе да се понуди систематична анализа и класификација лексичких, семантичких, синтаксичких и осталих грешака које праве матерњи говорници српског језика током учења кинеског језика, да се утврди поријекло грешака у намјери да се њихова појава спријечи, те да се ублажи појава фосилизације грешака. Дидактичко-методички значај анализе лежи у томе да се представе и систематски анализирају резултати квалитативног и квантитативног истраживања, те да се укаже на потенцијалне методичке стратегије које би допринијеле томе да настава кинеског језика за србофоне студенте буде ефикаснија, да се током процеса наставе спријече одређене грешке које се могу предвидјети, те да се олакша и поједностави процес учења кинеског језика из перспективе србофоних ученика. Емпиријско истраживање, чији су резултати представљени у овој дисертацији, имало је своју квантитативну као и квалитативну компоненту. Истраживање је рађено на писаној продукцији, односно анализирано је преко 880 аутентичних студентских радова, а након детаљне анализе приступили смо идентификацији, описивању, објашњавању и евалуацији грешака, ослањајући се све вријеме на теоријске основе дисциплина као што су анализа грешака и контрастивна лингвистика, а све у оквиру теорије о ученичком међујезику. Кроз ово истраживање доказане су, односно у потпуности потврђене почетне хипотезе: да је трансфер у писаној продукцији на кинеском језику код србофоних говорника присутан на свим нивоима студија, односно код студената свих нивоа језичке компетенције, као и да грешке присутне у међујезику студената нису у већини случајева узроковане искључиво незнањем граматичких правила кинеског језика, већ су посљедица интерференције или трансфера из српског или енглеског језика. Дјелимично су потврђене хипотезе о томе да се негативни језички трансфер може манифестовати на свим лингвистичким нивоима, као и да се са порастом језичке компетенције број грешака у студентском међујезику смањује.
  • Ставка
    Пренесена значења глагола кретања у књижевноумјетничком и научном стилу
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2023) Мишић Биљана
  • Ставка
    Имуномодулацијска својства природних целулозних нанокристала
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Медицински факултет Фоча, 2023) Милош Васиљевић
    Наноцелулоза (NC) привлачи доста пажње последњих неколико година, посебно када је у питању биомедицинска примјена. У том смислу су од значаја њена примјена у виду антибактеријског средства, потом у областима ткивног инжињеринга, зарастања рана, доставе лијекова и терапије тумора. Међутим, имуномодулацијска својства NC, а посебно се то односи на целулозне нанокристале (CNC), су до сада недовољно испитана. Оно што CNC издваја у односу на друге биоматеријале, укључујући и друге типове NC, су веома пожељна физичко-хемијска својства, доступност извора и јефтин процес производње. Циљеви истраживања су били да се: испита цитотоксичност CNC на моделу хуманих мононуклеарних ћелија периферне крви (PBMNC); одреди дозно зависни ефекат нецитотоксичних концентрација CNC на функционална својства PBMNC; анализира ефекат нецитотоксичних концентрација CNC на диферентовање моноцита периферне крви у дендритске ћелије (moDC) и њихово сазријевање; испита ефекат нецитотоксичних концентрација CNC на функционална свосјства moDC. На моделу PBMNC је анализирана цитотоксичност CNC и модулација пролиферације и продукције цитокина индукованих поликлонским стимулатором. Интернализација CNC је проучавана на истом моделу флуоресцентном микроскопијом након припреме цитоспин препарата. Имуномодулацијски ефекти CNC на антиген презентујуће ћелије (APC) су испитивани на моделу moDC и алогених Т лимфоцита. Фенотипске карактеристике moDC и Т ћелија су одређиване проточном цитометријом. Функцијска карактеризација moDC и Т ћелија је одређивана тестом алогене мијешане леукоцитне реакције и анализом цитокина. Резултати су показали да нецитотоксичне дозе CNC (≤ 400 μg/ml) поред супресије пролиферације PBMNC, инхибирају и продукцију TNF-α, IFN-γ, IL-2 и IL-1β од стране PBMNC. Са друге стране показана је стимулација продукције IL-6, IL-17 и IL-10 у културама ових ћелија. Анализа интеракције CNC и PBMNC је утврдила да лимфоцити не интернализују CNC за разлику од моноцита/макрофага и DC. CNC су смањили капацитет диференцијације moDC с обзиром на већу експресију CD14 и CD209, односно мању експресију CD1a од стране moDC диферентованих у присуству CNC у поређењу са контролним moDC. CNC су модификовали сазријевање moDC у присуству LPS/IFN-γ. Наиме, moDC диферентоване у присуству CNC су мање испољавале CD83 након стимулације LPS/IFN-γ у поређењу са контролним moDC. Са друге стране, ове ћелије су HLA-DR експримирале у већој мјери у односу на контролне moDC. Експресија CD86 и CD40 није била значајније модификована у поређењу са контролним moDC. Такође, показан је стимулативни ефекат CNC на толерогени потенцијал moDC. moDC диферентоване у присуству CNC су више испољавале толерогене маркере (PD-L1, ILT-3, IDO-1, IL-33 и IL-10) у поређењу са контролним moDC. Уочено је смањење концетрације IL-1β, IL-12 и IL-23, a повећање концентрације IL-10 и IL-27 у супернатантима култура moDC диферентованих у присуству CNC у односу на контролне moDC. moDC диферентоване у присуству CNC су усмјеравалe Th одговор у правцу Th2 и регулаторних Т ћелија (Treg), a инхибирaлe Th1 и Th17 поларизацију Т ћелија. Ови резултати јасно указују да CNC модулирају имунски одговор потенцирањем толерогених својстава DC. Имуномодулацијска својства CNC захваљујући којима CNC посједују изузетан имунотерапијски потенцијал, могу бити искориштена не само на пољу ткивног инжињеринга већ и за дизајнирање нових платформи у терапији болести у којима је неопходно постићи добро контролисану и DC-посредовану индукцију толеранце.
  • Ставка
    Туђи говор у енглеско-српским преводима/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2023) Вања Вукчевић
    Предмет ове докторске дисертације, и, сходно томе, центар њеног истраживања јесте обликовање феномена туђег говора унутар романа Вирџиније Вулф: Госпођа Даловеј и Ка светионику, Харпер Ли: Убити птицу ругалицу и Иди постави стражара, Тонија Парсонса: Човек и дечак и Одласци и Казуа Ишигура Остаци дана. У најширем смислу, ријеч је о контрастивном аналитичком приступу одабраној грађи, у оквиру кога се комбинују микролингвистички и макролингвистички приступ, да би се сагледао феномен обликовања туђег говора у два језика – енглеском и српском. С тим у вези, неопходно је било да се користе методе, домети и литература лингвистичких и наратолошких метода, како би се што прецизније препознала и потом описала за анализу најзначајнија мјеста унутар поредбене интерлингвалне конструкције. У уводном и завршном поглављу дисертације, као и у уводним параграфима сваког поглавља понаособ, настојали смо да се позабавимо прво теоријским утемељењем проблема и начинима на који ће се он рјешавати, а онда и у озбиљнијој мјери, анализом примјера у српском и енглеском језику који се доносе напоредо. На тим мјестима, поред примарно лингвистичких, нарочито долазе до изражаја методе проучавања науке о књижевности. Стога се врло често служимо и оном терминологијом која је карактеристична за наратологију (приповједач, приповједна инстанца, фокализација, категорија наративног гласа, итд.). С тим у вези, анализа је указала на неслагања у семантичком смислу између изворника на енглеском језику и превода на српском. Њима је посвећена нарочита пажња са аспекта формалне језичко-стилске анализе, колико и са тачке гледишта теорија приповиједања. Ова теза покушала је на неколиким примјерима да да одговор на питања да ли је превод могуће „побољшати“, или је он, према ријечима Умберта Ека, „умјетност неуспјеха“. На широком и врло шареноликом опусу четири модерна аутора која пишу на енглеском језику (од којих су троје и наши савременици), ова дисертација је настојала да понуди одговоре на практична питања како се туђи говор понаша најприје у изворнику, а затим и у преводу. Зато је најприје било потребно и установити како се његови структурни чиниоци (поставка реченице, глаголи, замјенице, интерпункција, итд.) понашају у првом, па затим и у другом језику. Одмах се дошло до закључка да индивидуалне приповједне поетике у највећој могућој мјери диференцирају однос према туђем говору, форсирајући код различитих аутора, избором начина на који се наратор поставља, одређени тип обликовања туђе ријечи. Фрагментарни цитати, слободни (не)управни говори, случајеви гдје је готово немогуће разлучити коме говор припада – доминираће у приповиједању Вирџиније Вулф, док ће удио „чистих“ реченица управног говора бити претежнији код Парсонса и Харпер Ли, што се, са тачке теорија о модерности и постмодерности нарације посредоване доминацијом хибридних конструкција, показује као помало парадоксална појава. Стилогени ефекти различитих типова транспозиције говора другог гласа у нарацији тако ће кроз анализу (а ослањајући се највише на Ковачевића, Бахтина и Принса), бити доведени до закључка конструисаног од уједињених лингвистичких, стилистичких и наратолошких перспектива: да се наиме кроз анализу туђег говора најбоље и с минимумом могућности за грешку види тип приповједног дискурса самог.
  • Ставка
    Povezanost nivoa citokina u nosnom sekretu sa težinom kliničke slike, komorbiditetima i kvalitetom života kod adolescenata s alergijskim rinitisom/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Ljiljana Krsmanović
    Uvod: Rinitisi se klasifikuju u dve grupe sa propratnom alergijom (alergijski rinitis, AR) i bez alergije koji i dalje ispoljavaju nazalne simptome (nealergijski rinitis, NAR) bez specifične preosetljivosti posredovane imunoglobulinom E (IgE). Česte epizode nazalnih simptoma kod AR imaju značajan negativan uticaj na kvalitet života povezan sa zdravljem (eng. Health Related Quality of Life, HRQoL) kod adolescenata. Svrha ove studije bila je testiranje hipoteza da inflamatorni citokini produkovani u nosnom sekretu mogu biti povezani sa HRQoL, komorbiditetima i težinom kliničkih manifestacija kod adolescenata s AR. Metode: U studiji preseka ispitivano je 113 adolescenata podeljenih na grupe s AR, NAR i kontrolnu grupu. Kvalitet života ispitivan je Evropskim upitnikom 5 dimenzija 3 nivoa za određivanje kvaliteta života (eng. European Quality of Life 5 Dimensions 3 Level Version, EQ-5D-3L), opštim 16D upitnikom, upitnikom za procenu kvaliteta života kod adolescenata a rinokonjuktivitisom (eng. Adolescent Rhinoconjunctivitis Quality of Life Questionnaire, AdolRQLQ), mini upitnikom za kvalitet života kod astme (eng. Mini Asthma Quality of Life Questionnaire, MiniAQLQ) upitnikom pod nazivom skor ukupno četiri simptoma (eng. Total 4 Symptom Score, T4SS) za procenu kliničkih manifestacija. Iz sekreta uzorkovanih nazalnim brisevima određivano je prisustvo eozinofila i protočnom citometrijom koncentracije 13 citokina. Rezultati: AR grupa adolescenata je imala značajno niže vrednosti EQ-5D-3L ukupnog indeks skora (0,661±0,267 u odnosu na 0,943±0,088; p < 0,001) i veće ukupne vrednosti AdolRQLQ skora (2,76±1,01 naspram 1,02±0,10; p < 0,001) u poređenju sa kontrolnom grupom. AR grupa je imala veće koncentracije IL-1β (p = 0,002), IL-6 (p = 0,031), IL-8 (p < 0,001), IL17-A (p=0,013) i IL-18 (p=0,014) u poređenju sa kontrolnom grupom, a IL-1β, IL-6, IL17-A i IL-18 su bili značajno (p < 0,050) povećani sa progresijom bolesti. Citokini IL-1β, IL-6, kao i težak oblik bolesti su identifikovani kao značajni prediktori nižeg HRQoL kod adolescenata s AR. Zaključci: Adolescenti sa AR imali su značajno lošiji HRQoL u odnosu na NAR i kontrolnu grupu ispitanika. Ova studija je identifikovala IL-1β, IL-6 i težinu bolesti kao prediktore nižeg HRQoL kod adolescenata s AR.
  • Ставка
    Antiinflamacijska i imunomodulacijska svojstva sitagliptina, inhibitora dipeptidil peptidaze-4, u modelima interakcije humanih antigen-prezentujućih ćelija i T limfocita in vitro/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Marija Drakul
    Dipeptidil peptidaza 4 (DPP4), takođe poznata i kao CD26, je transmembranski glikoprotein tipa II, molekulske mase 110 kD. DPP4/CD26 je široko eksprimiran u različitim organima (bubrezi, moždano tkivo, pluća, jetra, gastrointestinalni trakt, kostna srž), kao i na površini različitih tipova ćelija kao što su endotelne, epitelne, stromalne, matične ćelije, kao i ćelije imunskog sistema (limfociti, monociti, NK ćelije). Danas je u upotrebi, relativno nova, grupa oralnih antidijabetičnih lekova, koji predstavljaju selektivne DPP4 inhibitore (DPP4i), često jednim imenom nazvani gliptini. Usled široke ekspresije DPP4/CD26 molekula, poslednjih godina veliki broj istraživanja ukazuje na druge efekte DPP4 inhibitora, nezavisno od njihovog hipoglikemijskog delovanja. Postojeća saznanja, dobijena u kliničkim studijama, in vitro istraživanjima i in vivo eksperimentima na životinjama, sugerišu i potencijalni antiinflamacijski i imunomodulacijski efekat ove grupe lekova, međutim tačani mehanizmi koji se nalaze u osnovi ovih procesa nisu dovoljno istraženi. Ciljevi istraživanja ovog projekta su bili da se ispita citotoksičnost sitagliptina na modelima kultura humanih mononuklearnih ćelija periferne krvi (PBMC) i dendritiskih ćelija diferentovanih iz monocita (MoDC fenotipske i funkcionalne karakteristike MoDC diferentovanih u prisustvu sitagliptina, kao i ekspresija signalnih molekula p65 nuklearnog faktora kapa B (NF-kappa-B) i p38 mitogenom aktiviranih protein (MAP) kinaza u MoDCs tretiranim sitagliptinom. U istaživanju su korištene MoDCs dobrovoljnih davalaca, korištenjem standardnog protokola (kultivacija ćelija sa granulocitno-monocitnim faktorom rasta u kombinaciji sa interleukinom-4 - GM-CSF/IL-4), tokom 4 dana. Tretman sa lipoplisasaridom (LPS) i interferonom-γ (IFN-γ), tokom 24h, je korišten za indukciju sazrevanja MoDCs. Citotoksičnost sitagliptina je procenjivana pomoću testova apoptoze, nekroze i metaboličke aktivnosti (MTT). Fenotipske i funkcionalne karakteristike MoDC ispitivane su metodom protočne citometrije, testom alogene mešane leukocitne reakcije i analizom devet različitih citokina. Western blot metoda je korištena za procenu aktivacije signalnih molekula. Ćelijske kulture su tretirane sa različitim necitotoksičnim koncentracijama sitagliptina na osnovu rezultata preliminarnih eksperimenata (najviše 500μg/mL) na početku diferencijacije (sitagliptin 0d protokol) ili nakon diferencijacije MoDC (sitagliptin 4d protokol). Sitagliptin je inhibirao diferencijaciju i sazrevanje MoDC, što je procenjeno na osnovu snižene ekspresije markera CD40, CD83, CD86, NLRP3, HLA-DR, nepromenjene ekspresije CD14 i inhibicije produkcije IL-1β, IL-12p70, IL-27, IL-23. Nasuprot tome sitagliptin je doveo do povećanja ekspresije CD26, tolerogenih markera (ILT4, IDO) i povećanje produkcije imunoregulatornih citokina (IL-10 i TGF-β). Svi rezultati su bili izraženiji kada je sitagliptin dodat na početku diferencijacije (sitagliptin 0d protokol). MoDC tretirane sitagliptinom su pokazale slabiji kapacitet alostimulacije T ćelija u MoDC/T ćelijskim ko-kulturama. Primena sitagliptina je dovela do inhibicije Th1 i Th17 odgovora, a stimulacije Th2 i T regulatornih (Treg) ćelija. Tolerogena svojstva MoDC tretiranih sitagliptinom dodatno su potvrđena povećanjem udela CD4+CD25+CD127- FoxP3+ Treg i Tr1 ćelija (CD4+IL-10+FoxP3-) u MoDC/T ćelijskim ko-kulturama. Diferencijacija IL-10+ i TGF-β+ Tregs, zavisila je od korištenog protokola sitagliptina. Western blot analiza je pokazala da sitagliptin inhibira ekspresiju p65NF-kB i p38MAPK, tokom sazrevanja MoDC. Dobijeni rezultati ukazuju da sitagliptin indukuje diferencijaciju tolerogenih DC, što doprinosi boljem razumevanju imunomodulacijskog delovanja DPP-4i i otvara mogućnosti za dalja istraživanja potencijalne primene ove grupe lekova u terapiji autoimunskih bolesti ili hroničnih inflamacijskih bolesti.
  • Ставка
    Povezanost nivoa citokina u serumu i dijetalnog inflamatornog indeksa kod oboljelih od kolorektalnog karcinoma i njihov značaj u kolorektalnom karcinomu/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2024) Lana Sarajlić
    Prema podacima iz internacionalne baze za posmatranje karcinoma u 2018. godini ukupno u svijetu diagnostikovano je 18 miliona novih slučajeva svih karcinoma i zabilježeno je 9,6 miliona smrtnih ishoda. Od svih karcinoma dijagnostikovanih kod oba pola, KRK bio je treći najčešći karcinom (nakon karcinoma dojke i pluća) i drugi vodeći uzrok smrtnog ishoda od karcinoma (nakon karcinoma pluća). Dalje, ako se posmatra prema polu, kod muškaraca, KRK je nakon karcinoma pluća i prostate treći najčešće dijagnostikovani karcinom od svih karcinoma kod muškaraca). Kod ţena, KRK je nakon karcinoma dojke drugi najčeše dijagnostikovani karcinom od svih karcinoma kod ţena. Ciljevi istraživanja su bili da se utvrdi koncentracija pro-inflamatornih citokina i anti-inflamatornih citokina u serumu oboljelih od KRK i uporedi sa koncentracijom kod zdravih ispitanika i unutar grupe oboljelih u zavisnosti od lokalizacije, histološkog gradusa tumora i stadijuma bolesti te da se utvrde vrijednosti DII skora kod oboljelih od KRK i uporede sa vrijednostima kod zdravih ispitanika i unutar grupe oboljelih u zavisnosti od lokalizacije, histološkog gradusa tumora i stadijuma bolesti. Cilj je bio i utvrditi povezanost koncentracije pro-inflamatornih citokina i anti-inflamatornih citokina sa vrijednošću DII skora kod oboljelih od KRK. Istraţivanje je sprovedeno po dizajnu eksplorativne prospektivne studije slučajeva i kontrola u Univerzitetskoj bolnici Foča tokom 2018. i 2019. godine. Grupu slučajeva činilo je 110 pacijenata kod kojih se tokom sprovođenja studije postavila patohistološka dijagnoza kolorektalnog karcinoma. Grupu kontrola činilo je 110 pacijenata bez dijagnoze KRK, a koji su u isto vrijeme liječeni u Univerzitetskoj bolnici Foča. Rezultati su pokazali da su pacijenti sa KRK imali ĉešću pojavu KRK u porodici, rjeđu fizičku aktivnost, češće bili pušači, češće konzumirali mesne prerađevine i imali više vrijednosti CRP, AST i tumorskih makera CEA i CA 19-9 u serumu u odnosu na kontrolne ispitanike, značajno više serumske koncentracije pro-inflamatornih citokina IL-6 i IL-17A, i značajno niže koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10 u odnosu na pacijente sa lijevo lokalizovanim tumorom. Pacijenti sa većim TNM stadijumom imali su značajno više koncentracije pro-inflamatornih citokina IL-6 i IL-17A, a značajno niže koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10. Pacijenti sa slabo diferentovanim tumorom stadijumom imali su značajno više koncentracije pro-inflamatrnog citokina IL-6, a značajno niže koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10 u odnosu na pacijente sa umjereno i dobro diferentovanim tumorom. Pacijenti sa KRK imali su značajno više prosječne vrijednosti ukupnog DII skora u odnosu na kontrolne ispitanike, tj. njihova ishrana bila je više pro-inflamatorna. Ukupni DII skor bio je značajno veći tj. više proinflamatoran kod pacijenata sa KRK desnog kolona, kod pacijenata sa IV u odnosu na I/II, i u odnosu na III stadijum bolesti. Pacijenti sa slabo diferentovanim tumorom imali su više vrijednosti DII skora u odnosu na pacijente sa dobro diferentovanim tumorom. Pacijenti koji su imali više vrijednosti DII skora, koje ukazuju na pro-inflamatornu ishranu, imali su istovremeno i značajno više koncentracije serumskog pro-inflamatornog citokina IL-6. Pacijenti koji su imali niže vrijednosti DII skora, koje ukazuju na anti-inflamatornu ishranu imali su istovremeno i značajno više koncentracije anti-inflamatornog citokina IL-10.