Докторске дисертације / Doctoral dissertations

Трајни URI за ову заједницу

https://repozitorijum.ues.rs.ba/handle/123456789/5

Потражи

Прегледај Докторске дисертације / Doctoral dissertations по Датум издавања

Прелазак на тачку индекса:
  • Ставка
    Nova rešenja akvizicionog sistema na stanicama za ispitivanje turbomlaznih motora sa smanjenom mernom nesigurnošću
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Elektrotehnički fakultet Istočno Sarajevo, 2006) Damjanović, Srđan
    Predmet naučne rasprave u doktorskoj disertaciji je realizacija nove savremene stanice za ispitivanje turbo-mlaznih motora, koja predstavlja kompleksnu tehnološku celinu, u koju je ugrađen merno akvizicioni sistem. Merno akvizicioni sistem realizovan je sa novim algoritmom za akviziciju i obradu mernih signala, kao i proračun korigovanih parametara turbo-mlaznih motora, uz pridruživanje odgovarajuće merne nesigurnosti. U uvodnim delovima rada opisane su stacionarne ispitne stanice u kojima se nakon remonta turbo-mlaznog motora vrši ispitivanje u raznim radnim režimima. Tom prilikom se meri veliki broj parametara motora. Većina procesa koji se tom prilikom snimaju su kratkotrajni, pa se jedino rešenje za zapisivanje (registrovanje) fizičkih procesa mora zasnivati na brzom računarski vođenom akvizicionom sistemu. Centralni deo rada posvećen je praktičnoj realizaciji merno akvizicionog sistema, koji se koristi prilikom ispitivanja karakteristika turbo-mlaznih motora koji se ugrađuju u borbene avione Galeb i Orao, i koji predstavlja izuzetno kompleksan tehnički problem. Prikazano je kako se ovim akvizicionim sistemom mora ostvariti istovremeno merenje više desetina signala koji se međusobno razlikuju po prirodi, naponskom nivou i dinamici. Od akvizicionog sistema se zahtevaju visoke performanse što uključuje brojne vidove obrade mernih signala uz ostvarenje male kombinovane merne nesigurnosti. Stručni doprinos predstavlja prezentovanje, odmah nakon obavljenog testa, rezultata ispitivanja svedenih na standardne atmosferske uslove, na osnovu čega se donose zaključci o valjanosti izvršenog remonta, odnosno ispravnosti turbo-mlaznih motora. Posebno poglavlje disertacije posvećeno je određivanju i izražavanju merne nesigurnosti u skladu sa propisima datim od međunarodnih organizacija iz oblasti zakonske metrologije. Predstavljeni su izvori i tipovi merne nesigurnosti. Izvršena je analiza kako funkcija raspodele rezultata merenja utiče na izražavanje merne nesigurnosti. Sa praktičnog stanovišta od posebnog interesa je poglavlje disertacije u kome se prikazuju konkretni primeri proračuna mernih nesigurnosti. Na kraju disertacije opisan je postupak proračuna merne nesigurnosti za sve signale koji se mere akvizicionim sistemima u stabilnim radnim režimima, što predstavlja korak dalje jer se do sada za obradu i izražavanje rezultata primenjivala klasična matematička disciplina, tzv. teorija grešaka. Prikazana je komparativna analiza mernih nesigurnosti za 18 signala koji su snimani u stabilnom radnom režimu maksimal M1 motora MM – 17, sa starim i novim algoritmom za akviziciju i obradu mernih signala. Pokazan je naučni doprinos novog algoritma, koji u poređenju sa starim, ima manju mernu nesigurnost. Praktična vrednost rezultata disertacije potvrđena je eksperimentalno, ispitivanjem više različitih turbo-mlaznih motora na ispitnim stanicama. Glavni naučni doprinos realizacije i primene akvizicionog sistema na ispitnoj stanici za ispitivanje TMM-a je unapređenje procesa ispitivanja i smanjenje vremena ispitivanja. Time se ostvaruju uštede u utrošku goriva, ulja i električne energije. Primena akvizicionih sistema u ispitivanju turbo-mlaznih motora je veoma značajan rezultat, jer tržište danas konstantno zahteva umanjenje cene ispitivanja, ali ujedno i poboljšanje kvaliteta ispitivanja.
  • Ставка
    Bilansni agregati u funkciji menadžment kontrole u neprofitnim organizacijama
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Ekonomski fakultet Brčko, 2006) Petrović M, Teodor
  • Ставка
    Утицај режима девизног курса на платне билансе Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Економски факултет Пале, 2013) Ђого, Марко
  • Ставка
    Ozon u restaurativnoj stomatološkoj terapiji: antibakterijski efekat i uticaj na VEGF u zubnoj pulpi/
    (Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski fakultet Foča, 2015) Krunić, Jelena
    Uvod. Ozon ima široku primjenu u medicini, a posljednjih godina se primjenjuje u stomatologiji zbog izraženog antimikrobnog djelovanja bez pojave antimikrobne rezistencije. Manji broj kliničkih studija ukazuje na mogućnost primjene ozona u terapiji karijesnih lezija i za dezinfekciju kaviteta. Za odontoantiseptike je od značaja njihov farmakodinamski efekat kao i njihov bezbjednosni profil. Najveći broj do sada objavljenih radova o antibakterijskoj efikasnosti ozona na kariogene bakterije odnosi se na rezultate in vitro studija, a mali broj radova na ispitivanje biokompatibilnosti ozona na zubnu pulpu in vivo. Cilj. Cilj ove teze je bio da se ispita antibakterijski efekat primjene ozona na ukupan broj bakterija, Lactobacillus spp. i pojedine vrste Lactobacillus spp. poslije nepotpunog uklanjanja karijesa, kao i da se odredi koncentracija vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) i superoksid dismutaze (SOD) u zubnoj pulpi zdravih zuba poslije primjene ozona. Materijal i metode. Studija I je uključila ukupno 48 zdravih osoba oba pola, starosti od 19-48 godina, kod kojih je dijagnostikovana najmanje jedna duboka karijesna lezija (>1/2 debljine dentina) na okluzalnoj ili okluzalnoj i aproksimalnoj površini bočnog zuba. Ispitanici su u zavisnosti od primjenjenog antiseptika za dezinfekciju kaviteta podijeljeni u dvije grupe: eksperimentalna, u kojoj je korišćen ozon u obliku gasa, i komparativna grupa, gdje je primjenjen 2% hlorheksidin. Uzorci dentina su uzeti iz karijesnih kaviteta poslije nepotpunog uklanjanja karijesa i poslije primjene antiseptika i analizirani su kultivisanjem, lančanom reakcijom polimeraze (PCR) i „real-time“ PCR (qPCR). Studijom II su obuhvaćene 38 zdrave osobe oba pola, starosti 18-40, kod kojih je indikovana ekstrakcija intaktnih i klinički zdravih donjih molara. Poslije preparacije kaviteta na okluzalnoj površini zuba u eksperimentalnoj grupi je primjenjen ozon u obliku gasa, dok u kontrolnoj grupi kaviteti nisu tretirani (fiziološki rastvor). U zubnim pulpama određen je nivo VEGF imunoesejskom tehnikom (ELISA) i nivo SOD spektrofotometrijskom metodom. Rezultati. Studija I. Jednokratna primjena ozona i hlorheksidina u preparisani kavitet je dovela do značajnog smanjenja ukupnog broja aerobnih i anaerobnih bakterija, Streptococcus spp., Lactobacillus spp., ali ne i pojednih vrsta Lactobacillus spp., nezavisno od metode identifikacije bakterija. Komparativna analiza antibakterijskog efekta ozona i hlorheksidina ispitivana metodom kultivisanja je pokazala da je ozon izazvao značajno smanjenje broja Lactobacillus spp. (p=0,041), a hlorheksidin značajno smanjenje broja Streptococcus spp. (p=0,041). Primjenom PCR i qPCR metode nije zabilježena razlika u efikasnosti ozona i hlorheksidina na kariogene bakterije. Studija II. Koncentracija VEGF u grupi tretiranoj ozonom je bila značajno veća (p<0,0001), a nivo SOD značajno manji (p=0,002) u odnosu na vrijednosti dobijene za pulpe kontrolnih zuba. Zaključci. Komparativna analiza rezultata o antibakterijskoj efikasnosti jednokratno primjenjenog ozona i 2% hlorheksidina u ispreparisani kavitet zuba pokazuje da su oba antiseptika podjednako efikasna. Poslije jednokratne primjene ozona kao antiseptika u kavitet zuba povećava se nivo VEGF, koji ne predstavlja patološko povećanje, i aktivira se antioksidativni sistem u tkivu pulpe, što ukazuje na njegovu biokompatibilnost sa zubnom pulpom.
  • Ставка
    Типови доживљеног говора у Ћосићевом роману Време смрти: енглеско-српске паралеле/
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2022) Вуксановић, Светлана
    Предмет овог истраживања јесу конструкције доживљеног говора у српском и енглеском језику унутар Ћосићеве тетралогије Време смрти. Ради се о микролингвистичком и макролингвистичком интерлингвалном контрастивном проучавању. Коришћена је лингвистичко-наратолошка и контрастивна метода у циљу утврђивања подударности, односно размимоилажења између два језика када је истраживани феномен у питању, као и утврђивања најучесталијих грешака преводиоца приликом преноса доживљеног говора на енглески језик. Дисертација се у мањем обиму бави и анализом приповједачких ефеката који се постижу употребом одређених типова доживљеног говора будући да је страх доминантна емоција тетралогије. Истраживању се приступило са претпоставком да је доживљени говор најзначајнија техника којом Ћосић осликава свој романескни свијет. Да би то постигао, ријетко ће користити монотоне структуре, што посљедично доводи до доминације хибридних конструкција у Времену смрти. Будући да жижа романа није на идиоматској диференцијацији ликова, унутрашњи монолог, у облику слободног неуправног говора и слободног управног говора, представљаће основни поступак у процесу развијања романа. Ћосић ће користити српски књижевни језик чиме ће отежати успостављање јасних граница између појединих облика доживљеног говора. Визуелна униформисаност постаје израженија, што је у складу са страхотама рада, гдје се говорне разлике поништавају. Као посљедица тога, долазиће до преводилачких грешака које ће утицати на стилогени ефекат романа у цјелини. Анализа корпуса показала је слабу заступљеност категорије у којој се издваја употреба једног облика доживљеног говора. Долази до различитих облика уланчавања типова и подтипова доживљеног говора, а као доминантан облик доживљеног говора, али и најуспјешнија техника осликавања унутрашњег живота ликова, издваја се слободни неуправни говор. Ауторски наративни дискурс јавља се повремено и непримјетно као сигнал присуства самог аутора. Дијалошки дискурси нису значајан ослонац тетралогије, а преовладавају облици неуведеног управног говора. Ћосић теживизуелној недиференцираности различитих облика доживљеног говора, како би нивелисањем осликао драму Првог свјетског рата у којем се индивидуално распршује у корист хорског гласа масе. Овакав ефекат постиже првенствено недостатком идиоматске диференцираности, али и кршењем правописних правила српског књижевног језика. Преносом садржаја у језик превода, стилогени ефекат Ћосићевог оригиналног исказа се смањује примјеном нормативних правила, али и широким спектром преводилачких грешака, који су посљедица недостатка формалних сигнала одређене врсте доживљеног говора у језику оригинала. Истраживање је укључивало критеријално равноправан статус свих облика доживљеног говора и показало је да се основни ставови М. Бахтина могу примијенити и када је тетралогија Време смрти у питању.
  • Ставка
    Пренесена значења глагола кретања у књижевноумјетничком и научном стилу
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2023) Мишић, Биљана
  • Ставка
    Анализа негативног трансфера са матерњег на кинески језик у писаној продукцији србофоних студената
    (University of East Sarajevo, Faculty of Philosophy Pale, 2023) Вујичић, Јелена
    Предмет овог истраживања је сфера утицаја српског као матерњег језика (Ј1) у процесу учења кинеског језика (циљног језика), манифестованог у писаној продукцији студената основних студија двојног студијског програма Кинеског и енглеског језика и књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. Резултати анализе требало би да служе као својеврстан оријентир за будуће наставнике који раде са србофоним ученицима, али и као приручник србофоним ученицима кинеског језика. Циљ рада огледа се у томе да се понуди систематична анализа и класификација лексичких, семантичких, синтаксичких и осталих грешака које праве матерњи говорници српског језика током учења кинеског језика, да се утврди поријекло грешака у намјери да се њихова појава спријечи, те да се ублажи појава фосилизације грешака. Дидактичко-методички значај анализе лежи у томе да се представе и систематски анализирају резултати квалитативног и квантитативног истраживања, те да се укаже на потенцијалне методичке стратегије које би допринијеле томе да настава кинеског језика за србофоне студенте буде ефикаснија, да се током процеса наставе спријече одређене грешке које се могу предвидјети, те да се олакша и поједностави процес учења кинеског језика из перспективе србофоних ученика. Емпиријско истраживање, чији су резултати представљени у овој дисертацији, имало је своју квантитативну као и квалитативну компоненту. Истраживање је рађено на писаној продукцији, односно анализирано је преко 880 аутентичних студентских радова, а након детаљне анализе приступили смо идентификацији, описивању, објашњавању и евалуацији грешака, ослањајући се све вријеме на теоријске основе дисциплина као што су анализа грешака и контрастивна лингвистика, а све у оквиру теорије о ученичком међујезику. Кроз ово истраживање доказане су, односно у потпуности потврђене почетне хипотезе: да је трансфер у писаној продукцији на кинеском језику код србофоних говорника присутан на свим нивоима студија, односно код студената свих нивоа језичке компетенције, као и да грешке присутне у међујезику студената нису у већини случајева узроковане искључиво незнањем граматичких правила кинеског језика, већ су посљедица интерференције или трансфера из српског или енглеског језика. Дјелимично су потврђене хипотезе о томе да се негативни језички трансфер може манифестовати на свим лингвистичким нивоима, као и да се са порастом језичке компетенције број грешака у студентском међујезику смањује.
  • Ставка
    Туђи говор у енглеско-српским преводима
    (Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, 2023) Вукчевић, Вања
    Предмет ове докторске дисертације, и, сходно томе, центар њеног истраживања јесте обликовање феномена туђег говора унутар романа Вирџиније Вулф: Госпођа Даловеј и Ка светионику, Харпер Ли: Убити птицу ругалицу и Иди постави стражара, Тонија Парсонса: Човек и дечак и Одласци и Казуа Ишигура Остаци дана. У најширем смислу, ријеч је о контрастивном аналитичком приступу одабраној грађи, у оквиру кога се комбинују микролингвистички и макролингвистички приступ, да би се сагледао феномен обликовања туђег говора у два језика – енглеском и српском. С тим у вези, неопходно је било да се користе методе, домети и литература лингвистичких и наратолошких метода, како би се што прецизније препознала и потом описала за анализу најзначајнија мјеста унутар поредбене интерлингвалне конструкције. У уводном и завршном поглављу дисертације, као и у уводним параграфима сваког поглавља понаособ, настојали смо да се позабавимо прво теоријским утемељењем проблема и начинима на који ће се он рјешавати, а онда и у озбиљнијој мјери, анализом примјера у српском и енглеском језику који се доносе напоредо. На тим мјестима, поред примарно лингвистичких, нарочито долазе до изражаја методе проучавања науке о књижевности. Стога се врло често служимо и оном терминологијом која је карактеристична за наратологију (приповједач, приповједна инстанца, фокализација, категорија наративног гласа, итд.). С тим у вези, анализа је указала на неслагања у семантичком смислу између изворника на енглеском језику и превода на српском. Њима је посвећена нарочита пажња са аспекта формалне језичко-стилске анализе, колико и са тачке гледишта теорија приповиједања. Ова теза покушала је на неколиким примјерима да да одговор на питања да ли је превод могуће „побољшати“, или је он, према ријечима Умберта Ека, „умјетност неуспјеха“. На широком и врло шареноликом опусу четири модерна аутора која пишу на енглеском језику (од којих су троје и наши савременици), ова дисертација је настојала да понуди одговоре на практична питања како се туђи говор понаша најприје у изворнику, а затим и у преводу. Зато је најприје било потребно и установити како се његови структурни чиниоци (поставка реченице, глаголи, замјенице, интерпункција, итд.) понашају у првом, па затим и у другом језику. Одмах се дошло до закључка да индивидуалне приповједне поетике у највећој могућој мјери диференцирају однос према туђем говору, форсирајући код различитих аутора, избором начина на који се наратор поставља, одређени тип обликовања туђе ријечи. Фрагментарни цитати, слободни (не)управни говори, случајеви гдје је готово немогуће разлучити коме говор припада – доминираће у приповиједању Вирџиније Вулф, док ће удио „чистих“ реченица управног говора бити претежнији код Парсонса и Харпер Ли, што се, са тачке теорија о модерности и постмодерности нарације посредоване доминацијом хибридних конструкција, показује као помало парадоксална појава. Стилогени ефекти различитих типова транспозиције говора другог гласа у нарацији тако ће кроз анализу (а ослањајући се највише на Ковачевића, Бахтина и Принса), бити доведени до закључка конструисаног од уједињених лингвистичких, стилистичких и наратолошких перспектива: да се наиме кроз анализу туђег говора најбоље и с минимумом могућности за грешку види тип приповједног дискурса самог.